Budući stanari BIO4 Kampusa potpisali arhitektonske osnove, a uskoro kreće izgradnja, poručila dr Begović
Foto: Dario Konstantinović, NITRA
Predstavnici sedam fakulteta i devet instituta, budući stanari BIO4 Kampusa, potpisali su danas u Vladi Republike Srbije u prisustvu ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelene Begović arhitektonske osnove za prostorije koje će po izgradnji BIO4 Kampusa koristiti
Ministarka dr Begović istakla je da je veoma zadovoljna što je mukotrpan rad urodio plodom. “Svoj doprinos dali su različiti timovi ljudi, od fakulteta, instituta i naučno-tehnološkog parka do Vlade Republike Srbije”, rekla je dr Begović. Ona je dodala da BIO4 Kampus nije samo infrastrukturni projekat, već i najveće ulaganje u pojedinačni projekat iz oblasti nauke u Srbiji. “Ovaj projekat predstavlja promenu koncepta nauke kakvu poznajemo. Tokom prethodne dve godine rada smo zbližili institute i fakultete, zato što smo postali svesni da jedni bez drugih ne možemo da napredujemo. Sada su u nastajanju novi projekti i saradnje sa kompanijama”, navela je dr Begović.
Ministarka je kazala je za ovakav projekat neohodna ogromna podrška države, ali i razumevanje naučne zajednice i visokog obrazovanja, kao i vera u ovu viziju. “Ovako će izgledati Srbija budućnosti. Svi smo zajedno doprineli da ovaj projekat ide dalje. U narednih pet dana očekujemo i prvu građevinsku dozvolu za otpočinjanje radova”, rekla je dr Begović. “Naš cilj je da koncentrišemo znanje i obrazovanje koje posedujemo. Želimo da iz toga izađe izvrsna nauka, inovacije i nova rešenja koja svim građanima treba da olakšaju i ulepšaju život. Sigurna sam da ćemo vrlo brzo, nakon preseljenja u BIO4 Kampus imati fantastične rezultate. Sa ovakvim timom ljudi nema razloga da do 2026. godine ne budemo u BIO4 Kampusu”, zaključila je dr Begović.
Dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ljubiša Stanisavljević istakao je da je za Biološki fakultet i sve druge fakultete i institucije ovaj projekat je od izuzetnog značaja. “Osim što će Biološki fakultet konačno dobiti sopstveni prostor i najsavremeniju opremu, mi ćemo sa ovakvim konceptom rada privući mnogo veći broj studenata i postići puno popunjavanje kapaciteta. Očekujemo napredak u obrazovnom i naučnom aspektu, kao i u delu inovacija i preduzetništva”, naveo je prof. dr Stanisavljević.
Dr Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije, navela je da je za institute bilo veoma važno da implementiraju ovaj projekat, kako bi ispunili svoje potrebe u naučnoistraživačkom radu. “Početni koraci za pristupanje ovom projektu bili su drugačiji za različite institute, ali sada definitivno možemo da kažemo da postoji zajednički imenitelj za ovu vrstu saradnje, a to je da našim istraživačima i naučnicima obezbedimo najbolje uslove za rad i najnoviju istraživačku infrastrukturu na kojoj nam u budućnosti mogu pozavideti i razvijene evropske zemlje”, istakla je dr Gnjatović.
Ona je dodala da infrastruktura ne podrazumeva samo prostor i opremu, već i na centre znanja i podrške za bavljenje naučnoistraživačim radom. “U okviru BIO4 kampusa biće prisutna odeljenja za transfer tehnologije, podršku projektnom finansiranju i podršku inovacionoj delatnosti. Naučna znanja moramo iskoristiti na najbolji mogući način. Imamo potencijal za saradnju sa privredom i mogućnost da pružimo podršku razvoju inovacioja u okviru startap ekosistema, koji će biti atraktivniji i koji će moći da privuče nove investicije”, zaključila je dr Gnjatović.
