Decenija nauka za održivi razvoj
Međunarodna Dekada nauka za održivi razvoj: Moć tehnologije za održivi razvoj
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Unesko, kao strateški partner, tokom maja 2024. godine organizovali su prateći događaj u okviru velikog STI foruma u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Naziv događaja u organizaciji Ministarstva nauke bio je: „Međunarodna Dekada nauka za održivi razvoj: Moć tehnologije za održivi razvoj“. Govornici ovog događaja bili su, pored ministarke dr Begović i pomoćnice ministra Vukašinović i direktor Unesko kancelarije u Njujorku i predstavnik Unesko u UN u Njujorku Eliot Minčenberg, vođa grupe Molekularne patologije u Međunarodnom centru za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju dr Emanuele Burati, stručnjak za podršku GPAI centra u Montrealu i izvršna direktorka CEIMIA Sofi Falaha, kao i prof. Vladimir Bulatović sa Masačusetskog instituta za tehnologiju i prof. dr Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens. Ovaj događaj bio je zvanični početak Međunarodne dekade nauka za održivi razvoj.
Tema panela ticala se međunarodne decenije nauka za održivi razvoj, koja je usvojena na inicijativu Republike Srbije. Cilj samog panela bio je vezan za istraživanje transformacionog potencijala Međunarodne Decenije nauka za održivi razvoj i njene očekivane uloge u napretku tehnologije i održivog razvoja.
“Bila je jako dobra diskusija na temu novih tehnologija, kako te nove tehnologije, od nanotehnologije, veštačke inteligencije, do biotehnologije, mogu pomoći u ubrzavanju postizanja ciljeva održivog razvoja”, rekla je ministarka dr Begović ovom prilikom. “Zaključili smo da je načinjen veliki korak za Ujedinjene nacije, pošto je nauka izbačena u prvi plan i pozvana da reši problem usporenog dostizanja ciljeva održivog razvoja i što su pametni ljudi, naučnici i inovatori pozvani da pomognu da se čovečanstvo dalje razvija”, rekla je ona, dodavši da je ovo velika šansa za Srbiju, ali i za nauku iz čitavog sveta i inovatore. “Velika šansa da dobre ideje pomognu da dostignemo održivu, zelenu i bolju budućnost za sve”, zaključila je dr Begović.
Ovaj prateći događaj imao je za cilj istraživanje transformativnog potencijala Međunarodne dekade nauka za održivi razvoj i očekivane uloge u napretku tehnologije i održivog razvoja. Nove tehnologije, kao što je genetsko inženjerstvo, veštačka inteligencija, nanotehnologija, kvantna tehnologija i informacione tehnologije mogu doprineti rešavanju ključnih izazova predstavljenih u Ciljevima održivog razvoja, a Međunarodna dekada nauka za održivi razvoj će imati značajnu ulogu u njihovom napretku, a samim tim i u napretku društva.
„Budućnost AI tehnologija je odgovorna veštačka inteligencija. To je jedini način da budemo u mogućnosti da obrnemo balans između prilika koje nam AI daje i rizika koje sa sobom nosi. Tako ćemo biti u mogućnosti da postignemo da nam ova tehnologija pomogne u dostizanju ciljeva održivog razvoja”, navela je Sofi Falaha, stručnjak za podršku GPAI centra u Montrealu, izvršna direktorka CEIMIA, jedna od govornika ovog događaja. “Želim da se zahvalim Republici Srbiji koja će predsedavati Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, što će biti odlična prilika da nastavimo diskusiju o tome kako možemo da prevaziđemo jaz između teorije i prakse i implementiramo veštačku inteligenciju kao jedan od alata koji će biti zaslužni za dostizanje ciljeva održivog razvoja. Radujem se našoj daljoj saradnji“, rekla je Falaha.
„Događaj koji je organizovala Republika Srbija jedna je od retkih prilika da se ljudi koji učestvuju u kreiranju javnih politika u UN-u sretnu sa naučnicima koji se bave genetskim inženjerstvom”, istakao je vođa grupe molekularne patologije u Međunarodnom centru za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju dr Emanuele Burati. “U Međunarodnom centru za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu imamo mnogo država članica i Srbija je jedna od najstarijih članica sa kojom imamo nekoliko kolaboracija koje su u toku. Ovo je prilika da diskutujemo o ovoj kolaboraciji sa drugim zainteresovanim stranama koje su prisutne ovde u UN-u i probamo da bolje istražimo i objasnimo koji su izazovi sa kojima se suočava genetičko inženjerstvo danas u okviru svojih naučnih istraživanja, a takođe i koji su izazovi za društvo u celini i kako ova dva mogu da se spoje kako bi se promovisao održivi razvoj i ciljevi Ujedinjenih nacija kao što su iskorenjivanje gladi, siromaštva i smanjenje zagađenja“, rekao je Burati.