Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Унеско, као стратешки партнер, током маја 2024. године организовали су пратећи догађај у оквиру великог СТИ форума у седишту Уједињених нација у Њујорку. Назив догађаја у организацији Министарства науке био је: „Међународна Декада наука за одрживи развој: Моћ технологије за одрживи развој“. Говорници овог догађаја били су, поред министарке др Беговић и помоћнице министра Вукашиновић и директор Унеско канцеларије у Њујорку и представник Унеско у УН у Њујорку Елиот Минченберг, вођа групе Молекуларне патологије у Међународном центру за генетичко инжењерство и биотехнологију др Емануеле Бурати, стручњак за подршку ГПАИ центра у Монтреалу и извршна директорка ЦЕИМИА Софи Фалаха, као и проф. Владимир Булатовић са Масачусетског института за технологију и проф. др Владимир Црнојевић, директор Института БиоСенс. Овај догађај био је званични почетак Међународне декаде наука за одрживи развој.
Тема панела тицала се међународне деценије наука за одрживи развој, која је усвојена на иницијативу Републике Србије. Циљ самог панела био је везан за истраживање трансформационог потенцијала Међународне Деценије наука за одрживи развој и њене очекиване улоге у напретку технологије и одрживог развоја.
“Била је јако добра дискусија на тему нових технологија, како те нове технологије, од нанотехнологије, вештачке интелигенције, до биотехнологије, могу помоћи у убрзавању постизања циљева одрживог развоја”, рекла је министарка др Беговић овом приликом. “Закључили смо да је начињен велики корак за Уједињене нације, пошто је наука избачена у први план и позвана да реши проблем успореног достизања циљева одрживог развоја и што су паметни људи, научници и иноватори позвани да помогну да се човечанство даље развија”, рекла је она, додавши да је ово велика шанса за Србију, али и за науку из читавог света и иноваторе. “Велика шанса да добре идеје помогну да достигнемо одрживу, зелену и бољу будућност за све”, закључила је др Беговић.
Овај пратећи догађај имао је за циљ истраживање трансформативног потенцијала Међународне декаде наука за одрживи развој и очекиване улоге у напретку технологије и одрживог развоја. Нове технологије, као што је генетско инжењерство, вештачка интелигенција, нанотехнологија, квантна технологија и информационе технологије могу допринети решавању кључних изазова представљених у Циљевима одрживог развоја, а Међународна декада наука за одрживи развој ће имати значајну улогу у њиховом напретку, а самим тим и у напретку друштва.
„Будућност АИ технологија је одговорна вештачка интелигенција. То је једини начин да будемо у могућности да обрнемо баланс између прилика које нам АИ даје и ризика које са собом носи. Тако ћемо бити у могућности да постигнемо да нам ова технологија помогне у достизању циљева одрживог развоја”, навела је Софи Фалаха, стручњак за подршку ГПАИ центра у Монтреалу, извршна директорка ЦЕИМИА, једна од говорника овог догађаја. “Желим да се захвалим Републици Србији која ће председавати Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију, што ће бити одлична прилика да наставимо дискусију о томе како можемо да превазиђемо јаз између теорије и праксе и имплементирамо вештачку интелигенцију као један од алата који ће бити заслужни за достизање циљева одрживог развоја. Радујем се нашој даљој сарадњи“, рекла је Фалаха.
„Догађај који је организовала Република Србија једна је од ретких прилика да се људи који учествују у креирању јавних политика у УН-у сретну са научницима који се баве генетским инжењерством”, истакао је вођа групе молекуларне патологије у Међународном центру за генетичко инжењерство и биотехнологију др Емануеле Бурати. “У Међународном центру за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту имамо много држава чланица и Србија је једна од најстаријих чланица са којом имамо неколико колаборација које су у току. Ово је прилика да дискутујемо о овој колаборацији са другим заинтересованим странама које су присутне овде у УН-у и пробамо да боље истражимо и објаснимо који су изазови са којима се суочава генетичко инжењерство данас у оквиру својих научних истраживања, а такође и који су изазови за друштво у целини и како ова два могу да се споје како би се промовисао одрживи развој и циљеви Уједињених нација као што су искорењивање глади, сиромаштва и смањење загађења“, рекао је Бурати.
