Државни секретари
Вукашин Гроздић
Вукашин Гроздић, рођен у Београду, своју професионалну каријеру у јавном сектору започео је 2016. године у Кабинету министра државне управе и локалне самоуправе, где је радио на реализацији бројних пројеката значајних за реформу јавне управе са циљем да државна управа буде у служби грађана. Од 2017. до 2022. године радио је као саветник председника Владе Републике Србије, где се истакао у управљању комплексним пројектима, посебно у областима дигитализације, образовања, науке и програма обука за потребе тржишта рада. Посебан допринос дао је током пандемије корона вируса, где је радио у тиму на пословима одговора на кризну ситуацију. Од 2022. године именован је за државног секретара у Министарству науке, технолошког развоја и иновација и у том периоду активно је радио на унапређењу програма образовања студената докторских студија, дигитализацији научно-истраживачких резултата и административних поступака, као и на реформи система плата научника и истраживача, која је допринела бољем социо-економском статусу научне заједнице.
На позицији државног секретара, Гроздић је посвећен унапређењу научних достигнућа и њиховој примени. Својим искуством доприноси јачању сарадње између академске заједнице, приватног и јавног сектора, као и промоцији технолошког напретка и иновација у Републици Србији. Његов рад усмерен је на развој и имплементацију стратешких иницијатива које подржавају дигиталну трансформацију, научну изврсност и развој научног подмлатка у земљи.
Похађао је Девету гимназију „Михаило Петровић Алас“ у Београду, а своје академско образовање наставио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на којем је дипломирао и мастерирао. Тренутно истражује тему дигиталне писмености одраслих на докторским студијама Филозофског факултета Универзитета у Београду. Током студија био је стипендиста Министарства просвете и Фонда за младе таленте „Доситеја“.
Желећи да допринесе спремности државе Србије на различите безбедносне изазове, 2015. године одлази на Војну академију, где похађа програм обуке за резервне официре Војске Србије за род пешадија. По завршеном програму стиче чин потпоручника у резерви као први у класи.
Мирослав Трајановић
Др Мирослав Трајановић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Нишу у пензији, има више од 40 година искуства у примени информационих технологија у машинству и медицини. Та искуства обухватају моделирање проблема, писање програма за решавање различитих инжењерских проблема и едукацију студената у области ИКТ и биомедицинског инжењерства. Стручњак је за рачунарско програмирање, CAD, методу коначних елемената, адитивне технологије, реверзни инжењеринг и биомедицински инжењеринг. Од 2007. до 2013. године био је шеф Катедре за производно информационе технологије и менаџмент на Машинском факултету Универзитета у Нишу.
Аутор је више од 300 научних радова објављених у часописима или на научним конференцијама. Члан је уређивачких одбора и рецензент у више часописа из области машинства и ИКТ. Објавио је више књига и био едитор више књига и зборника радова међународних конференција, укључујући и две монографије у издању Springer-а.
Учествовао у реализацији 15 националних научних пројеката уз подршку Владе и привреде Србије. Такође је био руководилац пројекта или вођа радних пакета за 10 националних пројеката углавном из области ИТ и машинства, као и два FP6, шест FP7, четири Horizon 2020 и два Horizon Europe пројекта.
Професор Трајановић је у последњих 20 година био веома активан у раду многих тела министарстава задужених за науку, а између осталог, био је:
- Од 2004. до 2007. године председник Експертске комисије за машинство и индустријски софтвер Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије
- Од 2007. до 2010. године председник Експертске комисије за индустријски софтвер и информатику Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије
- Од 2010. до 2017. године председник Матичног научног одбора за електронику, телекомуникације и ИТ Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. У том периоду био је члан радне групе која је писала Стратегију научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016 – 2020 – Истраживање за иновације
- Од 2008. до 2013. године представник Србије у Програмском одбору FP7 PEOPLE
• Од 2008. до 2017. представник Србије у Steering group for human resources and mobility Европске комисије - Од 2008. до 2020. године je био оснивач и координатор EURAXESS мреже Србије
- Од 2014. до 2020. године представник Србије у програму Европске комисије Хоризонт 2020 за ERC-FET-MSCA
Члан тима Републике Србије у пред-приступним преговорима 2014. године за улазак Србије у Европску унију за Преговарачко Поглавље 25 – наука и истраживање.