Саветници министра
Зоран Томић
Саветник министра за интерресорну сарадњу
Зоран Томић рођен је 1988. године у Крушевцу где и тренутно живи и ради. Основну школу и гимназију завршио је у Крушевцу, а основне и мастер студије на Економском факултету у Нишу. Тренутно је докторанд на Економском факултету у Нишу и запослен као асистент на Пољопривредном факултету у Крушевцу, где је ангажован од 2018. године.
Носилац је већег броја признања међу којима су Светосавска награда Културног центра Крушевац 2016. године за допринос развоју науке у Крушевцу, награда „Капетан Миша Анастасијевић" за допринос развоју науке у Расинском округу 2015. године. Промоцијом науке и астрономије активно се бави од 2005. године.
Оснивач је астрономског удружења „Еурека“ (2010. године) и члан астрономског друштва „Алфа“. Тренутно је члан Управног одбора Друштва астронома Србије и Национални координатор манифестације „Светска недеља свемира“ испред истоимене асоцијације при Уједињеним нацијама. Координатор је и пројектних активности „Свесрпска потрага за астероидима“ и реализатор два студентска пројекта: „Астрономија из фотеље“ – изградња астрономске опсерваторије у Нишу (2012. године) и „Екорасвета“ – изградња соларне електране и постављање лед расвете у дворишту ПМФ-а у Нишу.
Добитник је стипендија Фонда за подстицај развоја младих талената града Крушевца, Фонда „Доситеја“, Министарства просвете за докторске студије и ПЕЦД стипендије компаније Филип Морис из Ниша.
Члан је Српске напредне странке од 2013. године, где је обављао већи број функција на нивоу Градског одбора у Крушевцу. Тренутно је члан председништва СНС-а и потпредседник Градског одбора у Крушевцу. Обављао је функције одборника у Скупштини града Крушевца од 2016. до 2020. године, био је народни посланик у два сазива од 2020. до 2024. године и тренутно је шеф одборничке групе „Александар Вучић – Крушевац не сме да стане“ у Скупштини града Крушевца. Говори енглески језик и био је полазник КАС-ове Академије и Академије младих лидера Фондације „За српски народ и државу“.
Отац је три детета.
Доц. др Борис Бурсаћ
Саветник министра за међународну сарадњу
Рођен је у Београду 1989. године, где је завршио основну и средњу школу.
Основне академске студије завршио је 2013. године на Факултету за пословну економију, стичући звање дипломираног економисте. Вођен дубоким интересовањем за савремене безбедносне изазове и феномене тероризма, своје академско усавршавање наставио је на Универзитету у Београду. Ова институција постала је кључна тачка његовог развоја, где је успешно завршио мастер академске студије и одбранио мастер рад под називом „Терористичке организације у Русији у XIX веку“, чиме је започео своју дубоку анализу историјских корена и еволуције тероризма. Следећи корак у његовом академском профилисању био је упис на специјалистичке студије на Факултету политичких наука у Београду. Кроз рад „Исламска држава“, детаљно је анализирао настанак, сложену структуру и деловање једне од најконтроверзнијих терористичких организација савременог доба, отварајући нове перспективе у проучавању религиозно мотивисаног екстремизма и његових глобалних мрежа. Академски пут крунисао је докторским студијама на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на смеру Међународни односи и европске студије где је, са највишом оценом одбранио докторску дисертацију под називом „Врсте и актери исламистичког екстремизма у Нигерији почетком 21. века“.
Његово радно искуство обухвата значајне ангажмане у јавној и академској сфери. У периоду од октобра 2020. до јуна 2022. године, Борис Бурсаћ је обављао функцију народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, активно учествујући у раду највишег законодавног тела, заступајући интересе грађана. Паралелно са политичким ангажовањем, од новембра 2022. године започиње своју академску каријеру као доцент на Факултету друштвених наука у Београду.
Од јуна 2022. до јуна 2024. године, био је члан Градског већа Града Београда. У овом извршном телу, надзирао је рад Градске управе, старао се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике и предлагао кључне акте Скупштини града. Од августа 2023. године, своје научно-истраживачке активности наставља као научни сарадник на Институту за српску културу Приштина - Лепосавић.
Аутор је монографије „Политиколошка анализа терористичких организација у Русији у XIX веку“, бројних научних радова у реномираним научним часописима и редовни учесник домаћих и међународних конференција, са примарним фокусом на анализу савремених безбедносних претњи, динамику терористичких организација и изазове са којима се суочава савремено друштво у контексту екстремизма и насиља.
Од јуна 2025. године ангажован је као саветник министра науке, технолошког развоја и иновација за међународне послове и науку.
Др Александар Јовић
Саветник министра за високо образовање
Александар Јовић рођен је у Бору где је завршио основну школу и гиманзију. На Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду дипломирао је са пресечном оценом 9,17 у току студија и оценом 10 на дипломском испиту.
Докторску дисертацију под називом „Електродни материјали на бази композита зеолита са хетерополи киселинама и карбонизованим полианилином за електрохемијску детекцију фенола у воденим растворима“ одбранио је 2019. године.
Фебруара 2012. године добио је једнократну стипендију Конгреса САД за студијски боравак у САД. Добитник је годишње награде Привредне коморе Београда за најбољи дипломски рад за школску 2007/2008. годину, за дипломски рад под називом „Термална анализа угљева из Колубарског угљоносног басена“. Поводом 200. година Универзитета у Београду добио је Плакету Универзитета у Београду за изузетан допринос развоју студентског организовања. Током студија био је председник Студентског парламента Универзитета у Београду и члан Стручног тима Министарства просвете за реформу високог образовања (HERE тим).
Коаутор је шест научних радова у међународним часописима, пет саопштења међународним научним скуповима, шест саопштења на скуповима националног значаја и једног помоћног универзитетског уџбеника, три публикације о високом образовању у Србији, као и преко десет радова на тему реформе високог образовања у Србији, саопштених на међународним и домаћин научним скуповима. Организовао велики број међународних и домаћих стручних скупова на тему развоја и квалитета високог образовања. Учествовао на преко 30 међународних научних и стручних конференција, семинара и скупова о високом образовању и стању науке, а био је предавач по позиву на више од 10 скупова посвећених реформи високог образовања и болоњском процесу. Учествовао је на два национална пројекта основних истраживања које финансира министарство задужено за науку. Као истраживач и финансијски администратор учествовао је на више међународних пројеката, а био је ангажован и на пројектима популаризације науке.
Од 2008. године запослен је на Факултету за физичку хемију, прво као сарадник у настави, затим као асистент са реизбором, а потом и као самостални сарадник - истраживач. На Државном универзитету у Новом Пазару 29. марта 2023. године изабран је у звање доцента за ужу научни област Физичка хемија. На Универзитету у Београду – Факултету за образовање учитеља и васпитача 18. јуна 2024. године изабран је у звање доцента за ужу научну област Методика наставе природе и друштва.
Од 2019. године запослен је у Националном телу за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању Републике Србије, где је обављао функцију помоћника директора.
Од августа 2020. године обављао је функцију помоћника министра просвете, науке и технолошког развоја – Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције, а од децембра 2022. године обављао је функције помоћника министра просвете – Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције и Сектор за високо образовање. Од 20. децембра 2024. године обавља функцију помоћника министра просвете – Сектор за високо образовање. Од априла 2025. године ангажован је као посебни саветник министра науке, технолошког развоја и иновација за научно-истраживачки рад на високошколским установама.
Проф. др Тибор Сабо
Саветник министра за науку
Проф. др Тибор Сабо истакнути je српски хемичар и универзитетски професор са више од четири деценије искуства у настави, науци и научној политици. Рођен је1958. године у Зрењанину. Дипломирао је 1981. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао 1989. године. Докторску дисертацију је одбранио 1994. године на Хемијском факултету у Београду, под менторством проф. др Вере Дондур и проф. др Ненада Јуранића.
Професионални пут започео је као асистент-приправник 1983. године на Природно-математичком факултету, да би кроз звања доцента, ванредног и редовног професора стигао до највишег наставног звања на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Његове области научног интересовања обухватају координациону, бионеорганску и медицинску хемију. Објавио је преко 100 научних радова, од којих је 96 у међународним часописима. Његови радови су цитирани више од 1400 пута, а индекс цитираности (h-index) износи 22.
Проф. Сабо је руководио трима националним и једним међународним пројектом, као и израдом осам докторских дисертација. Остварио је сарадњу са универзитетима и научним институцијама у седам високоразвијених земаља, као и са партнерским институцијама на Куби, где је више пута боравио на студијским посетама.
Поред научне и наставне делатности, проф. Сабо је оставио значајан траг и у области научне политике. Обављао је функцију помоћника министра за науку у више мандата (2003–2007, 2008–2012, 2018), као и саветника ректора Универзитета у Београду и директора Иновационог центра Хемијског факултета.
Добитник је бројних признања, међу којима се издвајају награда Српског хемијског друштва (1982), признање Института за упоредно право (2011), као и награда Српског археолошког друштва (2017).
На Хемијском факултету предаје предмете „Општа хемија“ и „Метали и комплекси метала у медицини“. Познат је као професор посвећен студентима и промоцији науке, и остаје једна од кључних фигура у развоју хемијске и научне заједнице у Србији.
Од јуна 2025. године саветник је министра Балинта за науку.