Будући станари БИО4 Кампуса потписали архитектонске основе, а ускоро креће изградња, поручила др Беговић

Фото: Дарио Константиновић, НИТРА

Представници седам факултета и девет института, будући станари БИО4 Кампуса, потписали су данас у Влади Републике Србије у присуству министарке науке, технолошког развоја и иновација др Јелене Беговић архитектонске основе за просторије које ће по изградњи БИО4 Кампуса користити

Министарка др Беговић истакла је да је веома задовољна што је мукотрпан рад уродио плодом. “Свој допринос дали су различити тимови људи, од факултета, института и научно-технолошког парка до Владе Републике Србије”, рекла је др Беговић. Она је додала да БИО4 Кампус није само инфраструктурни пројекат, већ и највеће улагање у појединачни пројекат из области науке у Србији. “Овај пројекат представља промену концепта науке какву познајемо. Током претходне две године рада смо зближили институте и факултете, зато што смо постали свесни да једни без других не можемо да напредујемо. Сада су у настајању нови пројекти и сарадње са компанијама”, навела је др Беговић.

Министарка је казала је за овакав пројекат неоходна огромна подршка државе, али и разумевање научне заједнице и високог образовања, као и вера у ову визију. “Овако ће изгледати Србија будућности. Сви смо заједно допринели да овај пројекат иде даље. У наредних пет дана очекујемо и прву грађевинску дозволу за отпочињање радова”, рекла је др Беговић. “Наш циљ је да концентришемо знање и образовање које поседујемо. Желимо да из тога изађе изврсна наука, иновације и нова решења која свим грађанима треба да олакшају и улепшају живот. Сигурна сам да ћемо врло брзо, након пресељења у БИО4 Кампус имати фантастичне резултате. Са оваквим тимом људи нема разлога да до 2026. године не будемо у БИО4 Кампусу”, закључила је др Беговић.

Декан Биолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Љубиша Станисављевић истакао је да је за Биолошки факултет и све друге факултете и институције овај пројекат је од изузетног значаја. “Осим што ће Биолошки факултет коначно добити сопствени простор и најсавременију опрему, ми ћемо са оваквим концептом рада привући много већи број студената и постићи пуно попуњавање капацитета. Очекујемо напредак у образовном и научном аспекту, као и у делу иновација и предузетништва”, навео је проф. др Станисављевић.

Др Марија Гњатовић, директорка Института за примену нуклеарне енергије, навела је да је за институте било веома важно да имплементирају овај пројекат, како би испунили своје потребе у научноистраживачком раду. “Почетни кораци за приступање овом пројекту били су другачији за различите институте, али сада дефинитивно можемо да кажемо да постоји заједнички именитељ за ову врсту сарадње, а то је да нашим истраживачима и научницима обезбедимо најбоље услове за рад и најновију истраживачку инфраструктуру на којој нам у будућности могу позавидети и развијене европске земље”, истакла је др Гњатовић.

Она је додала да инфраструктура не подразумева само простор и опрему, већ и на центре знања и подршке за бављење научноистраживачим радом. “У оквиру БИО4 кампуса биће присутна одељења за трансфер технологије, подршку пројектном финансирању и подршку иновационој делатности. Научна знања морамо искористити на најбољи могући начин. Имамо потенцијал за сарадњу са привредом и могућност да пружимо подршку развоју иновациоја у оквиру стартап екосистема, који ће бити атрактивнији и који ће моћи да привуче нове инвестиције”, закључила је др Гњатовић.