Ministarka dr Begović na otvaranju Četvrtog međunarodnog kongresa HISPA i HISPABH
“Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj biotehnologije, biomedicine i veštačke inteligencije kao prioritetne oblasti u nauci”, rekla je dr Begović
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Begović prisustvovala je večeras u hotelu Hajat svečanom otvaranju Četvrtog međunarodnog kongresa HISPA i HISPABH.Ministarka Begović je ovom događaju prisustvovala u pratnji pomoćnice Marine Soković.
Okupljenima su se pored domaćina prof. dr Nebojše Tasića, presednika HISPA i ISBH i prof. dr Milovana Bojića, direktora IKVB “Dedinje” obratili ministarka dr Begović, kao i ministar prosvete Branko Ružić, ministar Sporta Zoran Gajić i državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek.
Prisutni su na početku skupa pogledali projekciju filma “HISPA 10 godina” i imali priliku da vide naučni performans robota Ema, pripremljen u saradnji sa Centrom za robotiku Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon čega je usledilo obraćanje ministarke dr Jelene Begović i ostalih zvanica - ministara i dobitnika povelja za doprinos u radu HISPA.
“Kao što smo videli, HISPA u svojoj krilatici koristi tri ključne reči - prevencija, multidisciplinarnost i personalizovano”, navela je u svom obraćanju dr Jelena Begović.
“Tokom poslednjih nekoliko decenija razvija se sasvim nova oblast, biomedicina, koja podrazumeva kombinovanje prirodnih nauka i njihovu primenu u kliničkim ispitivanjima i praksi. Verovatno je upravo ovo oblast koja doživljava najveći napredak”, navela je dr Begović i objasnila da napredak u biotehnologiji omogućuje naučnicima da se koriste potpuno novim alatima i tehnikama, kao i da razvijaju potpuno nove pristupe u medicini.
“Personalizovana medicina zahvaljujući razvoju tehnologije omogućava da se odaberu najbolji mogući pristupi u dijagnostici, lečenju ali i prevenciji, uzimajući u obzir individuu - čoveka”, rekla je dr Begović.
“Prevencija je ključna u medicini, jer pored toga što može da pomogne u smanjenju učestalosti bolesti, dovodi do poboljšanja zdravstvenog ishoda i spasavanja života”, rekla je dr Begović, navevši da u prevenciju spadaju mnogi tradicionalni oblici, kao što su vakcinacija, skrinig, rana detekcija bolesti, promena životnog stila, ali da danas uključuje i mnoge savremene tehnologije.
“Podaci su postali novo zlato, i kao država moramo da naučimo da čuvamo i koristimo podatke koji su oko nas”, rekla je dr Begović u svom obraćanju navevši da i različiti senzori, aparati i roboti omogućavanju praćenje pacijenata u njihovom uobičajenom okruženju.
“Upliv veštačke inteligencije u sve sfere života, a posebno u medicini doveo je do toga da je mašinsko učenje postalo integralni deo medicine u nekim oblastima”, rekla je dr Begović. “Mi mašine učimo da nam pruže podršku i pomoć u procesu donošenja odluka kroz analize različitih rezultata CT skenera, magnetne rezonance ili drugih medicinskih podataka i veštačka inteligencija dobija sve važniju ulogu u medicini.”
Dr Begović zaključila je da je bitno da se jača nauka, ne samo prirodne i tehničke, već i društvene nauke, kao i da se sve one usmeravaju ka medicini, odnosno biomedicini, kako bi zajedno mogli da razvijemo najbolja rešenja za dobrobit zdravstvenog stanja građana.
“Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj biotehnologije, biomedicine i veštačke inteligencije kao prioritetne oblasti u nauci, koje bi pre svega trebalo da doprinesu poboljšanju kvaliteta života naših građana. Jedan od strateških projekata je projekat BIO4 kampusa, koji će okupiti sve ključne igrače, od akademije, obrazovanja, nauke, startap zajednice, kao i biofarma kompanija da rade na razvoju biomedicine u Srbiji”, rekla je dr Begović.
