Dr Begović: “Domaće kompanije treba da postanu svesne kakve podsticaje za istraživanja nudi država”

Ministarka dr Jelena Begović na Kopaoniku u okviru panela #FUTURESMARTSERBIA BIOTECH REVOLUTION: MOVING FROM COMMITMENT TO ACTION

Ministarka dr Jelena Begović dala je danas na Kopaoniku uvodnu reč u okviru panela #FUTURESMARTSERBIA BIOTECH REVOLUTION: MOVING FROM COMMITMENT TO ACTION u okviru Kopaonik biznis foruma.

Moderator ovog panela bio je Nenad Paunović, direktor Tima za IT i preduzetništvo pri Kabinetu predsednice Vlade Republike Srbije, dok su pored ministarke ostali panelisti bili i Džon Anderson, direktor finansijskih strategija pri Imperial College London, Vladimir Cmiljanović, predsednik Upravnog odbora Swiss Rockets AG, Rajmund Fikert, direktor komunikacija i poslovnog razvoja Barcelona Biomedical Research Park (PRBB) OPP Robert i glavni digitalni direktor pri UNDP, Alastar Tong, osnivački partner pri Selvedge Venture, ali i glavni naučni direktor i suosnivač Complete Genomic dr Radoje Drmanac. Panelu je prisustvovao i Nj.E. Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Beriš Jakup je istakao da biotehnologija može da pomogne da se naprave lekovi koji su u skladu sa našim genima, dok bi u poljoprivredi mogla da napravi useve otporne na toplotu, na sušu i slično. ''Biotehnologija je veliki izazov i može da pomogne u održivom razvoju, ona ima ekonosmku i socijalnu dimenziju. Startapi u Srbiji bi trebalo da dobiju kredite u ovoj oblasti i mi smo spremni da to podržimo“, rekao je on.

Ministarka je na panelu naglasila da počeci biotehnologije zapravo datiraju od davnina i da su recimo vino i sir proizvodi biotehnologije, koja je u međuvremenu toliko napredovala da je stigla dotle da može da proizuvodi mleko i da nam za to više nisu potrebne krave.

Dr Begović je naglasila da Vlada Republike Srbije nauku prepoznaje kao izuzetno važnu temu, a da srpske privatne kompanije nisu dovoljno svesne kakve podsticaje za istraživanja u ovoj oblasti nudi država i dodala da bi one trebalo više da se uključe u ta istraživanja.

Kroz video izjavu na panel se uključio i glavni istraživač i suosnivač, Complete Genomic dr Radoje Drmanac, koji između ostalog radi u Silikonoskoj dolini na sekvenciranju genoma. ''Ovde kod borbe protiv genetskih bolesti imamo pravu revoluciju, jer uspešno sekvenciramo DNK i za 100 dolara možemo uraditi sekvenciranje genoma“, rekao je on.

Dodao je da će potrebe za tim biti sve veće, da se bolest leči tako što se genom pravi iz naših ćelija i da će medicina mnogo uspešnije lečiti kovid, kancer, a usporavaće i starenje.

Gospodin Tong rekao je da bi produžetak životnog veka ljudi na sto godina bio veliki pomak, kao i da je to izazov koji stoji pred savremenim naučnicima.

Gospodin Fikert istakao je da je u Srbiji neophodno iskoristiti trenutnu situaciju i napraviti nove korake u nauci, kao i da je planirani BIO4 projekat genijalan. “Ovo je jedinstvena prilika, jer Srbija nema šta da izgubi. Srbija u svim planiranim istraživanjima i naučnoistraživačkom radu može da ide samo napred - BIO4 će pružiti mnoge prilike lokalnim naučnicima, a korist od dostignuća koja će u njegovom okviru biti postignuta imaće svi građani”, rekao je Fikert.

Na samom kraju panela ministarka je istakla da je potrebno da strateški razmišljamo i odlučimo da li želimo da budemo deo procesa u razvoju ili ćemo čekati da neko drugi dođe do odgovora za kojima i mi sami tragamo.

Nakon završetka panela, ministarka dr Begović u svom obraćanju za Tan‌jug rekla je i da je plan da izgradnja kampusa BIO4 počne krajem ove godine i navela da se planira delimično ili potpuno preseljenje u kampus najmanje pet fakulteta i devet naučnih instituta. Pojasnila je i da se planira i osnivanje interaktivnog muzeja u kampusu i da se komunicira sa stanovništvom kako bi se građanima objasnilo koliko je nauka bitna za razvoj i budućnost društva.

Istakla je da je voma bitno da se Srbija uključi u ovaj voz koji se kreće ogromnom brzinom i da su, kako je dodala, ''naša država i naučnici odlučili da se uključimo u taj voz jer su ocene da imamo dobru šansu da u tome uspemo''.

“Srbija ima odličnu nauku, odlučila je da se uključi u svetske tokove razvoja i da kreira početak a to bioekonomski centar koji će biti okupljen oko biotehnologie, bioinformatike, biomedicine i biodiverziteta. Tu želimo da na jedno mesto stavimo sve bitne karike za razvoj budućeg društava i ekonomije u Srbiji a to su akademija, obrazovanje, istrazivanje, eksperti, startap zajednica“, rekla je Begović.

Dodala je da startap kompanije istina ponekad nastaju na neobičnim idejama, ali da one menjaju svet i njima bi trebalo dati podršku.

''Želimo da privučemo velike kompanije i finansijske mehanizme da ceo taj projekat uspe i da svi zajedno razvijamo Srbiju“, naglasila je ona.

Osvrćući se na rad današnjeg panela, istakla je da se svet menja velikom brzinom zbog čega su naši i svetski eksperti na panelu zaključili da ni najpametniji ljudi na svetu ne mogu da zaključe kako će nam život izgledati za 10 do 20 godina.

“Sasvim je sigurno da će biti potpuno drugačiji. Te tehnologije su ušle u sve segmente našeg života i koriste se da nam život bude bolji i kvalitetniji, da živimo zdravije i jedemo zdraviju hranu“, navela je Begović.