На панелу посвећеном БИО4 Кампусу, одржаном у оквиру треће међународне конференције AI_4_LIFE: Biotech Future Forum, представљени закључци истраживања компаније „Startup Genome“ о иновационом екосистему Србије, док су говорници истакли значај међународне сарадње и јаче сарадње између науке и привреде
Директорка БИО4 Кампуса Смиљана Кривокућа била је модераторка овог панела, а у дискусији су учествовали руководилац научног ангажмана за Европу у компанији „Филип Морис“ др Игнасио Гонзалес Суарез, декан Фармацеутског факултета у Новом Саду др Наташа Јовановић Љешковић, менаџер за међународни развој пословања у компанији „TECNALIA” др Горан Бијелић и истраживач при компанији „Startup Genome“ Форест Рајт.
Према истраживању компаније „Startup Genome“, Београд се по количини релативне активности стартапа и броју договора и сарадњи које они постижу рангира као други у истраживању, одмах после Стразбура. „Београд може да постане глобални играч. Оно што најчешће виђамо у екосистемима природних наука је да стартапи оду у иностранство и потом се такмиче на глобалном тржишту, и док то може да се види као губитак на локалном нивоу, они често добијају приступ инвеститорима са глобалним искуством који им помажу у напретку“, рекао је Рајт.
БИО4 Кампус, који представља највеће појединачно улагање у српску науку до сада, уједно представља и највећи покушај да се приближе привреда и наука и поспеши предузетништво у науци. „Говорећи о БИО4 Кампусу, мислим да је потреба да се пронађу међународна партнерства. Изазови са којима се суочавамо на пољу истраживања и развоја су глобални. Не постоји ствар као што су локалне иновације“, изјавио је др Бијелић.
Гонзалес Суарез је истакао и пример компаније „Филип Морис“, за коју каже да је постигла потпуну трансформацију и покушава да иновира на самој „ивици“ науке. „Оно што компанија предлаже јесте да одемо корак уназад и уместо да наставимо да поправљамо нешто што је већ покварено, пронађемо начине да смањимо ризик да се то догађа. Одувек сам веровао да промена долази изнутра“, рекао је др Гонзалес Суарез.
Кампус ће по завршетку изградње постати регионални центар за развој и истраживање и „сабирни центар“ светских талената, што је и Влада Републике Србије идентификовала као једну од најважнијих стратегија за поспешивање технолошке конкурентности Србије на глобалном нивоу.
Др Јовановић Љешковић истакла је да Србија има сјајан потенцијал, али да је неопходно да се појача сарадња између науке и привреде. „Оно што бих истакла у случају Холандије је да у њиховом систему све стране имају потпуну подршку, добру интеракцију и добру повезаност у екосистему природних наука. Не мора сваки научник да буде предузетник, али ако постоје талентовани људи, они се морају подржати и прихватити“, истакла је др Јовановић Љешковић.
БИО4 Кампус, као истраживачки и развојни центар, окупиће кључне актере у областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике са вештачком интелигенцијом, заштите животне средине и очувања биодиверзитета. У његовим оквирима радиће научни институти, факултети, стартапи, а планирана је и изградња простора за велике фармацеутске, биомедицинске и биотехнолошке компаније.
Међународну конференцију AI_4_LIFE: Biotech Future Forum организовала је Влада Републике Србије у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије, Министарством науке, технолошког развоја и иновација, Канцеларијом за ИТ и еУправу, Центром за Четврту индустријску револуцију, Светским економским форумом и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).
