Ministarka dr Begović prisustvovala obeležavanju 85 godina postojanja Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra i 100 godina neurohirurgije u Srbiji
Foto: Zoran Petrović / NITRA
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović prisustvovala je zajedno sa ministarkama dr Danicom Grujičić i dr Slavicom Đukić Dejanović ispred Vlade Republike Srbije otvaranju Kongresa neurohirurga
Ovom prilikom svečano su obeležena dva važna jubileja - 85 godina postojanja Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i 100 godina neurohirurgije u Srbiji.
“Neurohirurgija može osigurati poboljšanje zdravstvene bezbednosti i kvaliteta života naših građana, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Neurohirurgija je rapidno rastuće polje, koje konstantno pomera granice toga šta je moguće, delom iz razloga što su neurohirurgija i neuronauke sve više međusobno povezane”, naglasila je u svom obraćanju dr Jelena Begović.
“Ako govorimo o budućnosti, a ja volim da pričam o budućnosti”, kazala je dr Begović, “već možemo videti značajan napredak kada govorimo robotskoj neurohirurgiji, robotskoj asistenciji, veštačkoj inteligenciji, u predviđanju rezultata pacijenata, u asistenciji pri planiranju operacija i donošenju odluka.”
Dr Begović naglasila je da su tehnike poput duboke stimulacije mozga i responzivna neurostimulacije pokazale obećavajuće rezultate u lečenju neouroloških stanja. “Nanotehnologija, uključujući nanočestice, nanorobote i nanoskeniranje su sposobni da razviju još manje i preciznije alate u neurohirurgiji. Napreci u genomici i molekularnoj biologiji olakšavaju kreiranje personalizovanih planova lečenja pacijenata u neurohirurgiji”, rekla je ona, dodavši da danas u neurohirurgiji koristimo napredne materijale i 3D štampu, što ubrzava implementaciju korišćenja individualizovanih implanta i struktura, koji za cilj imaju da zamene ili daju podršku oštećenim tkivima nervnog sistema, ali i mnoge druge napredne tehnologije.
“Krucijalno je ostati u korak sa savremenim istraživanjima i otkrićima u neurohirurgiji, kako bismo ostali svesni toga na koji način nove tehnologije utiču na ovu oblast”, rekla je dr Begović.
“Vlada Republike Srbije prepoznaje koliko su edukacija, nauka i inovacije neophodne za budući razvoj naše države, kako ekonomski, tako i za razvoj društva kao celine. Investiramo u nauku kroz, između ostalog, finansiranje Fonda za nauku i programa Horizont Evropa. Inovacije podržavamo kroz ulaganja u Fond za inovacionu delatnost i projekte poput onog pod nazivom “Srbija, zemlja nauke, zemlja inovacija”. Pored toga, postoje različiti projekti koji podržavaju transfer tehnologije, poput programa institucionalnog finansiranja, koji Vlada Republike Srbije sprovodi kako bi unapredila ovaj ekosistem”, kazala je dr Begović.
“Nove infrastrukturne investicije u naučno-tehnološke parkove širom Srbije jak su pokazatelj naše želje da podržimo inovacije i transfer tehnologije od laboratorija i operacionih sala, pa sve do kompanija i tržišta”, rekla je ona, dodavši da Vlada Republike Srbije vidi biotehnologiju kao buduću osnovu za bioekonomski razvoj naše zemlje. “Ova vizija vidi se u projektu izgradnje BIO4 Kampusa, gde će na jednom mestu biti akademska zajednica, startap ekosistem i biofarmaceutska industrija okupljene oko izučavanja biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. Zaista sam ponosna što je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu takođe deo ovog impozantnog projekta”, naglasila je dr Begović.
“Stoga, u nauci moramo da radimo zajedno. Nauka je, prema mom ličnom mišljenju, jedino polje koje zaista može da ponudi rešenja za rastuće globalne i lokalne probleme”, zaključila je ministarka dr Begović, čestitavši okupljenim stručnjacima na izvanrednim doprinosima i postignućima u polju neurohirurgije, rekavši da nas njihova posvećenost i strast vode u svetliju i zdraviju budućnost. “Svi mi treba da budemo uzbuđeni što svedočimo konstantnom rastu i evoluciji ovog polja, zahvaljujući vašem napornom radu i angažovanju.”
Nastanak neurohirurgije u Srbiji zvanično datira od 1923. godine, kada je Milivoje Kostić, jedan od pionira u oblasti hirurgije na ovim prostorima, izvršio prvu operaciju tumora hipofize kroz nos. Milivoje Kostić je 31. oktobra 1938. godine osnovao posebno odeljenje za neurohirurgiju u okviru Hirurške klinike u Beogradu, a za prvog šefa odeljenja je imenovan njegov brat, Slobodan Kostić. Ovo je bilo prvo odeljenje neurohirurgije u Srbiji i Jugoslaviji, osnovano samo tri godine nakon prvog neurohirurškog odeljenja u Nemačkoj, u Vircburgu.
