Министарка др Беговић присуствовала обележавању 85 година постојања Клинике за неурохирургију Универзитетског клиничког центра и 100 година неурохирургије у Србији

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић присуствовала је заједно са министаркама др Даницом Грујичић и др Славицом Ђукић Дејановић испред Владе Републике Србије отварању Конгреса неурохирурга

Овом приликом свечано су обележена два важна јубилеја - 85 година постојања Клинике за неурохирургију Универзитетског клиничког центра Србије и 100 година неурохирургије у Србији.

“Неурохирургија може осигурати побољшање здравствене безбедности и квалитета живота наших грађана, како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Неурохирургија је рапидно растуће поље, које константно помера границе тога шта је могуће, делом из разлога што су неурохирургија и неуронауке све више међусобно повезане”, нагласила је у свом обраћању др Јелена Беговић.

“Ако говоримо о будућности, а ја волим да причам о будућности”, казала је др Беговић, “већ можемо видети значајан напредак када говоримо роботској неурохирургији, роботској асистенцији, вештачкој интелигенцији, у предвиђању резултата пацијената, у асистенцији при планирању операција и доношењу одлука.”

Др Беговић нагласила је да су технике попут дубоке стимулације мозга и респонзивна неуростимулације показале обећавајуће резултате у лечењу неоуролошких стања. “Нанотехнологија, укључујући наночестице, нанороботе и наноскенирање су способни да развију још мање и прецизније алате у неурохирургији. Напреци у геномици и молекуларној биологији олакшавају креирање персонализованих планова лечења пацијената у неурохирургији”, рекла је она, додавши да данас у неурохирургији користимо напредне материјале и 3Д штампу, што убрзава имплементацију коришћења индивидуализованих импланта и структура, који за циљ имају да замене или дају подршку оштећеним ткивима нервног система, али и многе друге напредне технологије.

“Круцијално је остати у корак са савременим истраживањима и открићима у неурохирургији, како бисмо остали свесни тога на који начин нове технологије утичу на ову област”, рекла је др Беговић.

“Влада Републике Србије препознаје колико су едукација, наука и иновације неопходне за будући развој наше државе, како економски, тако и за развој друштва као целине. Инвестирамо у науку кроз, између осталог, финансирање Фонда за науку и програма Хоризонт Европа. Иновације подржавамо кроз улагања у Фонд за иновациону делатност и пројекте попут оног под називом “Србија, земља науке, земља иновација”. Поред тога, постоје различити пројекти који подржавају трансфер технологије, попут програма институционалног финансирања, који Влада Републике Србије спроводи како би унапредила овај екосистем”, казала је др Беговић.

“Нове инфраструктурне инвестиције у научно-технолошке паркове широм Србије јак су показатељ наше жеље да подржимо иновације и трансфер технологије од лабораторија и операционих сала, па све до компанија и тржишта”, рекла је она, додавши да Влада Републике Србије види биотехнологију као будућу основу за биоекономски развој наше земље. “Ова визија види се у пројекту изградње БИО4 Кампуса, где ће на једном месту бити академска заједница, стартап екосистем и биофармацеутска индустрија окупљене око изучавања биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета. Заиста сам поносна што је Медицински факултет Универзитета у Београду такође део овог импозантног пројекта”, нагласила је др Беговић.

“Стога, у науци морамо да радимо заједно. Наука је, према мом личном мишљењу, једино поље које заиста може да понуди решења за растуће глобалне и локалне проблеме”, закључила је министарка др Беговић, честитавши окупљеним стручњацима на изванредним доприносима и постигнућима у пољу неурохирургије, рекавши да нас њихова посвећеност и страст воде у светлију и здравију будућност. “Сви ми треба да будемо узбуђени што сведочимо константном расту и еволуцији овог поља, захваљујући вашем напорном раду и ангажовању.”

Настанак неурохирургије у Србији званично датира од 1923. године, када је Миливоје Костић, један од пионира у области хирургије на овим просторима, извршио прву операцију тумора хипофизе кроз нос. Миливоје Костић је 31. октобра 1938. године основао посебно одељење за неурохирургију у оквиру Хируршке клинике у Београду, а за првог шефа одељења је именован његов брат, Слободан Костић. Ово је било прво одељење неурохирургије у Србији и Југославији, основано само три године након првог неурохируршког одељења у Немачкој, у Вирцбургу.