Dr Begović: „Siva knjiga je fantastičan mehanizam da se unapredi rad državnog aparata“

Foto: Zoran Petrović / NITRA

U Palati Srbija održana je 16. godišnja konferencija o ekonomskim reformama u Srbiji „Siva knjiga“, a tom prilikom se prisutnima obratila i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović

Dr Begović izjavila je da je Siva knjiga NALED-a fantastičan mehanizam da se unapredi rad države i državnog aparata, a krajnji efekat toga je mnogo bolji, jednostavniji i moderniji život naših građana.

„Od prioriteta koji se trenutno nalaze u Sivoj knjizi, jedan je indirektno vezan za naše Ministarstvo, odnosno uspostavljanje jedinstvene digitalne e-kartice, gde, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom informisanja i telekomunikacija, i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija zajedno sa Kabinetom predsednika, učestvuje u integraciji zdravstvenih podataka naših građana. To će nam doneti veliku korist, a to su genetske informacije koje se generišu u naučnoistraživačkim organizacijama i koje treba da otvorimo za istraživanja, ali i da otvorimo za razvoj inovacija, za razvoj privrede Srbije“, poručila je dr Begović.

Kako smatra, ta je velika korist kada je dobro strukturisana, kada bude dostupna naučnoj zajednici i indirektno privatnim kompanijama, te će predstavljati jedan od velikih mehanizama za dalji razvoj privrede Srbije.

S druge strane, navodi ministarka, otvara vrata pravoj personalizovanoj, preciznoj medicini, koja će neverovatno poboljšati živote naših građana, poboljšati zdravstvene usluge i na kraju poboljšati kvalitet i produžiti život građana Srbije.

Što se tiče Sive knjige inovacija, koja je direktno povezana sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj i inovacije, Begović je rekla da je ona imala šest preporuka, od kojih su prošle godine tri u potpunosti ispunjene, dve delimično i jedna preporuka je u proceduri.

„Očekujemo nove preporuke, naučna zajednica je uvek spremna da uči kako bi mogla da unapredi svoj sistem. Jedna od preporuka koja je ispunjena jeste propisna registracija subjekata Nacionalnog inovacionog sistema, koja je odredila šta su startapovi i spinofovi kako bi se omogućilo da taj fantastični mehanizam za razvoj naše privrede može da unapredi svoj rad i da se nađe u drugim zakonima i propisima“, navela je Begović.

Dodala je da je prošlog decembra pokrenut registar u vidu e-portala koji vodi Fond za inovacionu delatnost.

„U okviru tog registra ne postoje samo startap kompanije, postoje svi subjekti inovacione delatnosti, naučni i tehnološki parkovi, razne druge organizacije koje podržavaju startap, već i investitori, odnosno finansijski mehanizmi od poslovnih anđela do kapitala, visokog kapitala, odnosno kapitala koji je preduzetnički. To je zapravo osnova za podršku svim subjektima inovacione delatnosti“, istakla je ministarka.

Dodala je da Srbija ima više od 600 startap kompanija, četiri naučno-tehnološka parka, ali da se i dalje radi na proširenjima ove infrastrukture.

"Počeli smo sa proširenjem Naučno-tehnološkog parka u Nišu, na korak smo do novog Industrijsko-tehnološkog parka u Kruševcu. U Kragujevcu, pod rukovodstvom Ministarstva informisanja, novi inovacioni distrikt raste, koji će imati i naučno-tehnološki park i koji će okupiti sjajan tim mladih ljudi, od studenata do startapa, okupljenih oko digitalnih tehnologija", navela je dr Begović.

Dodala je da je otvoreno 14 novih inovacionih inkubatora koji su vid podrške inovativnim aktivnostima.

„Povezali smo i sve regionalne inovacione startap centre sa naučno-tehnološkim parkovima, jer želimo da izgradimo čvrstu formalnu vezu i mrežu između svih subjekata naučnog istraživanja i inovacija, kako bismo pokazali da nauka ima moć da vrši pozitivan uticaj na ekonomiju naše zemlje“, navela je dr Begović.

Istakla je da je jedan od prioriteta, pored biotehnologije, veštačka inteligencija.

Kada je u pitanju unapređenje inovacionog ekosistema, ministarka je navela projekat SAIGE, kojim upravlja Svetska banka, a finansiraju ga Svetska banka i Evropska unija i koji intenzivno radi na transformaciji naših istraživačkih organizacija.

„Tih 18 organizacija trenutno obavljaju vredan posao. Oni se menjaju kako bi mogli mnogo efikasnije da funkcionišu u savremenom i veoma brzom svetu tehnološkog razvoja, kako bi mogli da steknu nove veštine za upravljanje, nove veštine za razvoj i time povuku ceo naš naučni ekosistem ka savremenim, modernim naučnim institutima“, zaključila je Begović.