Др Беговић: „Сива књига је фантастичан механизам да се унапреди рад државног апарата“

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

У Палати Србија одржана је 16. годишња конференција о економским реформама у Србији „Сива књига“, а том приликом се присутнима обратила и министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић

Др Беговић изјавила је да је Сива књига НАЛЕД-а фантастичан механизам да се унапреди рад државе и државног апарата, а крајњи ефекат тога је много бољи, једноставнији и модернији живот наших грађана.

„Од приоритета који се тренутно налазе у Сивој књизи, један је индиректно везан за наше Министарство, односно успостављање јединствене дигиталне е-картице, где, у сарадњи са Министарством здравља и Министарством информисања и телекомуникација, и Министарство науке, технолошког развоја и иновација заједно са Кабинетом председника, учествује у интеграцији здравствених података наших грађана. То ће нам донети велику корист, а то су генетске информације које се генеришу у научноистраживачким организацијама и које треба да отворимо за истраживања, али и да отворимо за развој иновација, за развој привреде Србије“, поручила је др Беговић.

Како сматра, та је велика корист када је добро структурисана, када буде доступна научној заједници и индиректно приватним компанијама, те ће представљати један од великих механизама за даљи развој привреде Србије.

С друге стране, наводи министарка, отвара врата правој персонализованој, прецизној медицини, која ће невероватно побољшати животе наших грађана, побољшати здравствене услуге и на крају побољшати квалитет и продужити живот грађана Србије.

Што се тиче Сиве књиге иновација, која је директно повезана са Министарством за науку и технолошки развој и иновације, Беговић је рекла да је она имала шест препорука, од којих су прошле године три у потпуности испуњене, две делимично и једна препорука је у процедури.

„Очекујемо нове препоруке, научна заједница је увек спремна да учи како би могла да унапреди свој систем. Једна од препорука која је испуњена јесте прописна регистрација субјеката Националног иновационог система, која је одредила шта су стартапови и спинофови како би се омогућило да тај фантастични механизам за развој наше привреде може да унапреди свој рад и да се нађе у другим законима и прописима“, навела је Беговић.

Додала је да је прошлог децембра покренут регистар у виду е-портала који води Фонд за иновациону делатност.

„У оквиру тог регистра не постоје само стартап компаније, постоје сви субјекти иновационе делатности, научни и технолошки паркови, разне друге организације које подржавају стартап, већ и инвеститори, односно финансијски механизми од пословних анђела до капитала, високог капитала, односно капитала који је предузетнички. То је заправо основа за подршку свим субјектима иновационе делатности“, истакла је министарка.

Додала је да Србија има више од 600 стартап компанија, четири научно-технолошка парка, али да се и даље ради на проширењима ове инфраструктуре.

"Почели смо са проширењем Научно-технолошког парка у Нишу, на корак смо до новог Индустријско-технолошког парка у Крушевцу. У Крагујевцу, под руководством Министарства информисања, нови иновациони дистрикт расте, који ће имати и научно-технолошки парк и који ће окупити сјајан тим младих људи, од студената до стартапа, окупљених око дигиталних технологија", навела је др Беговић.

Додала је да је отворено 14 нових иновационих инкубатора који су вид подршке иновативним активностима.

„Повезали смо и све регионалне иновационе стартап центре са научно-технолошким парковима, јер желимо да изградимо чврсту формалну везу и мрежу између свих субјеката научног истраживања и иновација, како бисмо показали да наука има моћ да врши позитиван утицај на економију наше земље“, навела је др Беговић.

Истакла је да је један од приоритета, поред биотехнологије, вештачка интелигенција.

Када је у питању унапређење иновационог екосистема, министарка је навела пројекат SAIGE, којим управља Светска банка, а финансирају га Светска банка и Европска унија и који интензивно ради на трансформацији наших истраживачких организација.

„Тих 18 организација тренутно обављају вредан посао. Они се мењају како би могли много ефикасније да функционишу у савременом и веома брзом свету технолошког развоја, како би могли да стекну нове вештине за управљање, нове вештине за развој и тиме повуку цео наш научни екосистем ка савременим, модерним научним институтима“, закључила је Беговић.