Уручена признања пројектима грађанских научних истраживања
Фото: Зоран Петровић / НИТРА
Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Центар за промоцију науке доделили су на свечаности у Народном музеју Србије признања пројектима грађанских научних истраживања одабраним за финансирање у оквиру првог националног Јавног позива у 2023. години
На први национални Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања стигло је чак 127 предлога пројеката. У пројектним пријавама је, у својству носилаца и партнера, учестовало преко 70 факултета и института, више од 80 организација цивилног друштва, 15 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и вртића, 10 представника индустрије и привреде, и 4 библиотеке и музеја.
Јавни позив је трајао од 2. октобра до 1. новембра 2023, са циљем укључења грађана у процес научних истраживања и подизања свеопште научне писмености у друштву. Укупни буџет Јавног позива је 24 милиона динара, а пријаве су обухватиле широк дијапазон тема унутар корпуса природних, друштвено-хуманистичких и техничких наука, од заштите животне средине, биодиверзитета, микробиологије, медицине и јавног здравља до астрономије, психологије, лингвистике, културног наслеђа и образовања, између осталог.
За финансирање је одабрано 6 пројеката научноистраживачких организација из Београда и Новог Сада, а програми ће се, широм земље, изводити током 2024. и 2025. године у сарадњи са представницима цивилног друштва и другим организацијама. Награђени пројекти усмерени су и ка одрживом развоју и баве се питањима релевантним за друштво и заједницу, а принципи грађанских научних истраживања (енгл. citizen science) имплементирани су кроз укључивање грађана у све фазе пројекта.
„Жао ми је што смо морали да одаберемо само шест добитника, јер су преко 50 одсто пристиглих пријава биле изузетне, храбре и корисне идеје. Управо због тога ћемо гледати да буџет за овакве пројекте увећамо што више можемо. Можда ће нам и привреда у томе помоћи како бисмо повећали и улагање из привреде у науку, јер ово се исплати зато што је заиста корисно за све нас. Теме које покривају награђени пројекти су заиста битне за наше друштво и нашу државу. Овакви пројекти утичу на бољитак читавог друштва“, истакла је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.
В.д. директора Центра за промоцију науке др Марјана Бркић је уручила захвалницу за неизмерну подршку министарки Беговић, „за сарадњу која је донела много више од онога што је планирано“.
Захвалнице институцијама за подршку и изузетан допринос раду Центра за промоцију науке у 2023. години добили су бројни партнери попут Културног центра Београда, Аустријског културног форума, Амбасаде Сједињених Америчких Држава, Фондације „Ана и Владе Дивац” и других.
„Неочекивано висок одзив научноистраживачких организација на Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања указује нам на релевантност и неопходност постојања оваквог приступа у науци, у којој се грађани укључују у истраживачки процес у свакој фази, како би својим знањима и могућностима допринели развоју науке у заједници“, истакла је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.
Пројекти који су добили финансирање су: Ecosystem Services Assessment of Ribnica Gorge (Western Serbia) through Citizen Science Биолошког факултета Универзитета у Београду, Diabetic Chronic Wounds Prevention and Eradication – Patients Come to the Rescue Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду, Cultivating Soil Connectivity: Empowering Farmers and Youth Community as Citizen Scientists to Monitor Soil Health and Biodiversity Института БиоСенс из Новог Сада, Heritage of Emancipation: Empowering Roma Women through Networks of Solidarity (HEROINES) Етнографског института САНУ, Citizen Co-Creation: Shaping a Sustainable Future of Wastewater Treatment in Serbia by Pioneering Energy-Neutral & Zero-Waste Approach Грађевинског факултета Универзитета у Београду, и Stay or Leave – Spotlight on Migration Intentions In The rUral areas (RurSITU) Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.
Пројекат који су осмислили истраживачи са Грађевинског факултета Универзитета у Београду бави се питањем непречишћених отпадних вода у Србији, са нагласком на туристички регион Дивчибара и идејом да грађани заједно са истраживачима дају предлоге за унапређење јавних услуга кроз одржива решења. Етнографски институт САНУ покренуо је важну иницијативу која настоји да оснажи Ромкиње у Србији кроз иновативан и инклузиван приступ – методологију мапирања заједнице, уз директно ангажовање заједнице у прикупљању података. Стручњаци са Биолошког факултета Универзитета у Београду реализоваће пројекат који обухвата анализу климатских сервиса за екосистем Парка природе „Рибница“ и околног региона, где ће заједнo са грађанима радити на развоју практичног плана управљања, који штити биодиверзитет у Западној Србији.
Предлог пројекта који је стигао са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду повезује пацијенте који болују од дијабетеса, здравствене раднике и истраживаче како би се унапредио квалитет живота пацијената. Истраживачи са Института БиоСенс у Новом Саду у свој пројекат укључују млађу популацију и пољопривреднике, као грађане научне истраживаче, у праћењу кључних индикатора здравља земљишта, кроз јединствен и свеобухватан приступ, док ће истраживачи са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, заједно са грађанима, кроз серију интервјуа у шест општина у Србији, покушати да пронађу везу између локалних фактора, перцепције мештана о њихов средини и одлуци да остану у руралним местима.
