Грађанска наука у Србији: 11 иновативних пројеката осигурало финансирање за 2025. и 2026. годину
Фото: Зоран Петровић, НИТРА
Министарка др Јелена Беговић доделила признања носиоцима пројеката
Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић и в.д. директорка Центра за промоцију науке Данијела Вучићевић свечано су у Народном позоришту у Београду доделили признања пројектима који су изабрани за финансирање у оквиру другог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања у 2024. години.
На овај позив, који је трајао од 10. септембра до 10. октобра, пристигло је 64 предлога пројеката, које су поднели представници различитих института и факултета из целе Србије. Уз њих, у својству партнерских организација, учествовало је више од 50 организација цивилног друштва, 22 факултета и института, 13 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и библиотека и 10 представника индустрије и привреде.
Јавни позив имао је за циљ укључивање грађана у научна истраживања и подизање нивоа научне писмености у друштву. Са укупним буџетом од 35 милиона динара, позив је обухватио широк спектар тема од друштвеног значаја, попут заштите животне средине, очувања биоразноликости, микробиологије, медицине, јавно здравље, историјског и културног наслеђа, као и области лингвистике, психологије и образовања.
Овим повод, министарка др Беговић је истакла да је концепт грађанске науке нови концепт који је до сада показао одличне резултате. ,,Желимо да све грађане, од најмлађих до најстаријих, укључимо у науку. Идеја је да они са нашим научницима уче и изводе експерименте и да на неки начин буду подршка капацитетима научне заједнице. Ове године смо фокус усмерили на питања која су важна за све грађане а то је достизање циљева одрживог развоја, заштита животне средине, медицина, заштита биодиверзитета. Укључивањем грађана на овај начин они могу ближе да виде који су то ефекти науке и који су њени бенефити који нам свима могу побољшати животе”, изјавила је министарка др Беговић и додала да је на овогодишњем конкурсу изабрано једанаест пројеката што је велики напредак у односу на протеклу годину. ,,Укључена је и локална саопурава, грађани, основне школе, факултети, научници. Сви раде на пројектима. Један од пројеката је пописивања старог дрвећа са подручја Шумадије у сврху очувања и неговања биодиверзитета. Осим тога, има пројеката који ће директно помагати грађанима, попут оних о амброзији и крпељима. Животна средина и очување биодиверзитета ове године су били фокус. Осим тога, један од битнијих критеријума за избор пројеката био је тај да ли су они у складу са циљевима одрживог развоја које су донеле Уједињене нације”, истакла је министарка др Беговић и закључила да се посебан значај додељених пројеката огледа у њиховом утицању на обликовање и мењање јавних политика.
В.Д. директорка Центра за промоцију науке Данијела Вучићевић објаснила је да су грађанска научна истраживања пионирски пројекат који је требао да буде двогодишњи, али је захваљујући иницијативи добио потенцијал да се настави. ,,Дивно је видети да грађани постају део неког истраживачког процеса и да се баве друштвено релевантним темама и доносе одлуке засноване на критичком размишљању и науци. Ове године смо имали 64 пријаве што сматрам великим успехом. Идаље нисмо упознати са тим шта све грађанска наука може и која је њена снага, али смо сведоци тога да јој је потенцијал огроман. Поред научно-истраживачких организација које јесу те које координишу пројекте, могућност пријаве имају локалне самоуправе, компаније и грађани”, поручила је она.
За финансирање је одабрано 11 пројеката из Београда, Новог Сада и Бора. Ови пројекти ће бити реализовани широм Србије у периоду од 2025. до 2026. године, уз активну сарадњу са представницима цивилног друштва, еколошким и образовним центрима, истраживачким институтима, удружењима и школама, као и разним локалним и националним организацијама.
Финансирани пројекти обухватају различите области истраживања, од заштите животне средине до технолошких иновација, и имају за циљ јачање концепта грађанске науке у Србији. Ово је важан корак у укључивању грађана у научне процесе и унапређењу њихове улоге у стварању нових знања.