Др Беговић на отварању Иновационог форума: Треба да концентришемо снаге

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Иновациони форум у организацији Министарства науке, технолошког развоја и иновација, а који је реализован у оквиру националног пројекта “Србија, земља науке, земља иновација”, а у оквиру јубиларне 30. конференције Yuinfo2024 одржан је на Копаонику у присуству великог броја субјеката иновационог екосистема Србије

Циљ овог форума је да окупи све инфраструктурне субјекте иновационе делатности и да подигне њихов капацитет у области трансфера технологија. Један од главних циљева националног пројекта под слоганом “Србија, земља науке, земља иновација” је промовисање науке, повезивање науке и привреде, као и развијање и јачање економије која се базира на знању.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић на отварању Иновационог форума истакла је значај пројекта Србија земља науке, земља иновација. “Покушавамо да приближимо грађанима, привредницима и академији шта је оно што имамо у оквиру иновационог екосистема и шта су шансе за људе да искористе оно што је држава изградила као систем подршке, било да причамо о финансијама, пореским олакшицама, различитим фондовима и менторском раду”, истакла је она истакавши да су иновације те које доводе до технолошког развоја једног друштва. “Имамо подстицајан регулаторни оквир, разгранату инфраструктуру и подршку за иновације, јако добре пореске подстицаје, иако их многи привредници још увек не користе”, истакла је она и позвала привреднике да истраже који подстицаји постоје за истраживање и развој у Србији.

“Постоји читав сет пореских олакшица донетих с циљем да се истраживање и развој ојачају пре свега у приватном сектору, јер ту нам наука, истраживање и развој у овом сектору нису на задовољавајућем нивоу”, рекла је др Беговић. “Као министарство радимо на томе да направимо добре механизме да спојимо привреду и науку. Такође, оно што је јако битно јесте да мала и средња предузећа постану свесна да су иновације, истраживање и развој неопходни за даљи напредак компаније и опстанак на међународном тржишту”, навела је.

Министарка је подсетила на измене релевантних закона и то да Министарство жели да покуша да кроз те законе да подршку пре свега научницима и научној заједници да се упусте у предузетничке воде. Такође, Стратегија паметне специјализације, подсетила је министарка, добра је смерница где треба да се окренемо. Подсетила је на значај научно-технолошких паркова и чињенице да су сада умрежени са Регионалним иновационим стартап центрима, као и да су планирана даља проширења и улагања.

“У научно-технолошким парковима тренутно имамо 246 компанија, 108 стартапа, 66 развојних компанија, 75 онлајн предузећа виртуелних чланова, преко 4500 запослених, и те компаније послују у преко 30 земаља. Србија бележи експоненцијални раст што се тиче стартап компанија”, рекла је др Беговић и подсетила на значај Фонда за иновациону делатност, Фонда за науку и фондова ризичног капитала.

“Завршавамо центре изврсности у Крагујевцу”, рекла је министарка, “градимо и БИО4 Кампус који представља иновациони екосистем за себе, али и једну инфраструктуру која треба да повуче напред развој нових технологија. Нема нас много и зато треба да концентришемо снаге, како умемо и знамо”, истакла је др Беговић. Подсетила је да су еНаука и Портал отворене истраживачке инфраструктуре и еИновације од великог је значаја и за науку и за привреду.“Ово је највећа развојна шанса Србије”, рекла је др Беговић, истакавши да имамо прилику да заиста постанемо земља науке и земља иновација.