Dr Begović na sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja

“Kada pričamo o obrazovanju, mislim da bez kvalitetnog obrazovanja nema ni razvoja kvalitetnog društva u 21. veku”, rekla je dr Begović

Na danas održanoj sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja u Palati Srbija, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović u svom obraćanju istakla je da je visoko obrazovanje pre svega je neraskidivo povezano sa naukom.

“To je jedan vrlo dinamičan sistem i vi ne možete imati niti razvijenu nauku bez kvalitetnog kadra, niti možete imati kvalitetan obrazovni sistem bez ljudi koji se bave istraživanjem i naukom”, rekla je dr Begović naglasivši da visokorazvijene zemlje sveta ulažu sve veća sredstva u nauku, ali i Srbija prati taj trend.

“Ono na čemu treba da radimo je da pokrenemo i privatni sektor da mnogo više i značajnije ulaže u istraživanje i razvoj, i država jeste u prethodne dve godine donela set vrlo stimulativnih poreskih olakšica za privatan sektor koji se bavi istraživanjem i razvojem, uključujući i zapošljavanje mladih, zapošljavanje ljudi koji se bave istraživanjem, razvojem”, rekla je dr Begović i dodala da je, što se nauke tiče, vizija daljeg razvoja Srbije definisana Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Srbije sa ciljem da imamo snažne naučnoistraživačke institucije i to ne samo na regionalnom, već i na nivou Evropske unije, a u sledećoj fazi na globalnom nivou.

“Naravno, nauka mora da se bazira na izvrsnosti, tako da je bilo važno osnivanje Fonda za nauku kao glavnog izvora finansiranja nauke i naučne izvrsnosti u Srbiji, ali i kao jednog mehanizma za pripremu naših naučnoistraživačkih institucija da učestvuju na izuzetno važnom izvoru finansiranja nauke na globalnom nivou a to je evropski okvir kroz Horizont Evropa, otvoreni okvirni program za istraživanje inovacija i nauke i to je glavni mehanizam za kreiranje partnerstva između naučnih i obrazovnih institucija u Srbiji sa najprestižnijim institucijama u Evropi”, naglasila je dr Begović.

Ona je naglasila i da bi nauka i akademija trebalo da se u ovom momentu više angažuju i da doprinesu razvoju startap ekosistema, koji treba da bude pokretač ekonomije u Srbiji.

“Kao podršku startap ekosistemu, ministarstvo nastavlja izgradnju tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku i Kruševcu, i to su mesta koja bi trebalo da podrže naše mlade ljude, preduzetnike i naše startap kompanije”, rekla je dr Begović.

“Srbija ima preduzetnike, mlade generacije koje završavaju fakultete, rade doktorate i koji predstavljaju ozbiljan resurs ove zemlje, i mislim da je jako bitno da se i u sistem obrazovanja, pre svega govorim o visokoškolskom sistemu uvede kao obavezan predmet preduzetništvo, kao što su to uradile sve najrazvijenije i najuspešnije zemlje na globalnom nivou.”

“Kao Vlada smo prepoznali da ulaganje u nauku dovodi do razvoja ljudskog kapitala, privlačenju stručnjaka, što vodi otvaranju privlačnijih radnih mesta, doprinosi makar delimičnom sprečavanju odliva mozgova i smanjenju nezaposlenosti. Naše ministarstvo kroz različite programe, uključujući i Fond za mlade talente intenzivno radi na podršci našim najtalentovanijima, kako bi mogli da se školuju u zemlji, ali i u inostranstvu na prestižnim univerzitetima, radi na stipendiranju i zapošljavanju naših najtalentovanijih i u visokoškolskim ustanovama, u okviru univerziteta i u okviru naučnoistraživačkih instituta”, istakla je dr Begović. Ona je navela da Ministarstvo kontinuirano radi i na povratku naših stručnjaka iz inostranstva.

“Nauka igra ključnu ulogu u tehnološkom i ekonomskom razvoju društva u 21. veku. Samim tim izuzetno je pratiti razvoj svih novih tehnologija - kako iz ugla etike, tako i iz ugla legislative. U Republici Srbiji je u završnoj fazi pripema Etičkih smernica za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, koja je naizgled preko noći ušla u sve naše živote. Treba raditi na tome da novim generacijama zbog neverovatnih promena koje se dešavaju pružimo obrazovanje u skladu sa vremenom u kome živimo, ali motivišući i okruženje u kome će moći da ispune sav svoj talenat u smislu naučnoistraživačke delatnosti”, zaključila je Begović. “Moramo im pomoći da makar delimično budu kreatori svoje budućnosti.”

Sednicom je predsedavao ministar prosvete Branko Ružić, a prisustvovali su i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, ministar sporta Zoran Gajić i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, kao i predstavnici ministarstva finansija, pravde i turizma i omladine.

Na sednici je istaknuto da je ohrabrujuće što je rezultate rada na izradi Akcionog plana za period od 2023. do 2026. godine koji je neophodan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine prepoznala i pohvalila Evropska unija.

Evropska komisija ocenila je da je veoma značajno što je Srbija uspostavila Nacionalni okvir kvalifikacija (NOKS), kao i to što je usvojila Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju za period od 2019. do 2021. godine, koji predstavlja izazove kada je reč o povećanju obuhvata i unapređivanju kvaliteta, pravičnosti, efikasnosti i relevantnosti inkluzivnog obrazovanja.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanule Žiofre izjavio je da je „ulaganje u mlade i obrazovanje ključno, jer mladi moraju da steknu veštine i kompetencije za snalaženje u kompleksnosti savremenog sveta. Takođe je od izuzetnog značaja da svako dete ima jednake mogućnost učenja, pristupa obrazovanju i sticanja potrebnih veština. Zbog toga EU podržava Srbiju u reformi obrazovanja i usklađivanju sa smernicama politike na nivou EU i regiona.