Државни секретар проф. др Мирослав Трајановић представио је области рада и пројекте Министарства науке, технолошког развоја и иновација током догађаја организованог ради презентовања четвртог Извештаја о конкурентности за Западни Балкан за 2024. годину Организације за економску сарадњу и развој
Проф. др Трајановић је присутнима приближио структуру Министарства, рад сектора који га чине, иницијативе и важност постојања Фонда за науку, Фонда за иновациону делатност и Фонда за младе таленте, али и кораке које Министарство предузима како би дигитализовало све оне елементе који су у његовој надлежности, а од интереса су за научну заједницу и иноваторе.
„Желимо да мотивишемо научну заједницу да генерише изванредне научне резултате. Желимо науку која ће допринети економском развоју и расту наше државе. Наш портал еНаука обједињује све податке о научним институцијама, о истраживачима који ту раде и о свим научним резултатима, при чему можете да користите те резултате на различите начине. На пример, да видите како се један институт током година развија, како један истраживач напредује у својој каријери, који су резултати које он остварује. Тренутно у систему имамо 700.000 научних резултата, 2.400 научника и 216 научних организација“, истакао је проф. др Трајановић, па присутнима представио и идеје иза портала еИновације, портала отворене истраживачке инфраструктуре и еДијаспоре.
Државни секретар је презентовао и тренутно доступну научну инфраструктуру, као и планове за њено проширење.
„Имамо 15 мејкерс лабова који су у средњим школама и чији је циљ да створе у младима жељу да се баве истраживањем и науком. Имамо 14 иновационих инкубатора, следеће године покретање десетак нових у оним научноистраживачким институцијама које имају најбоље пројекте и где можемо очекивати да се резултати тих пројеката преточе у неки производ. Затим имамо 23 регионална иновациона центра, покривена је цела Србија врло равномерно. Такође, ту су четири научно-технолошка парка, а ускоро ће их бити пет јер се у Крушевцу гради инфраструктура још једног“, рекао је проф. др Трајановић и додао:
„Резултат свега тога је све већи број новооснованих стартапова, а то је заиста фантастично. Управо зато нам значе научно-технолошки паркови, они су заиста један бисер наше државе и најбоље могуће уложен новац је управо онај предодређен за њихов развој. Даћу вам један пример – Научно-технолошки парк у Нишу је за само три године и само од пореза на плате људи запослених у стартаповима у парку вратио инвестицију уложену за изградњу зграде и комплетне инфраструктуре научно-технолошког парка.“
Проф. др Трајановић је БИО4 Кампус истакао као највећи и најважнији пројекат који је Министарство науке, технолошког развоја и иновација покренуло.
„Биотехнологија ће бити исто толико важна за будућност човечанства као што су информационе технологије и вештачка интелигенција. Биће нам неопходна за готово све сфере живота и због тога је изградња БИО4 Кампуса толико важна, морамо да идемо у корак са трендовима будућности“, закључио је проф. др Мирослав Трајановић.
