Министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, учествовала је на Пословном форуму Србија–Италија, одржаном у Палати Србија у Београду. Форум је организовала Привредна комора Србије уз подршку Амбасаде Италије и Италијанске агенције за трговину (ITA)
Форуму присуствује око 500 привредника из 250 српских и 200 италијанских компанија, а циљ је умрежавање привредних субјеката из Србије и Италије.
На отварању су се присутнима обратили председник Републике Србије Александар Вучић и Антонио Тајани, потпредседник Савета министара и министар спољних послова и међународне сарадње Италије.
Овом приликом одржана су и три панела на којима су учествовали представници из Србије и Италије. Први панел био је посвећен циркуларној економији и енергетској транзицији, други агри-теку и индустрији 5.0, а трећи физичкој и дигиталној инфраструктури.
Министарка др Јелена Беговић учествовала је на другом панелу, заједно са Александром Мартиновићем, министром пољопривреде, шумарства и водопривреде, и Миланом Ранђеловићем, директором Научно-технолошког парка Ниш.
Представници Италије били су Доминга Котарела, чланица извршног одбора Колдиретија, Кристина Тинели, директорка за сарадњу са ЕУ и међународну сарадњу, Алесандра Романо, генерална директорка БФ Интернационал-а, Давид Дела Бела, заменик директора Техничког центра Ућимо, и Фабрицио Контенто, представник Ћихеам Бари-а.
„Сама чињеница да у европском оквирном програму Хоризонт Европа имамо 220 заједничких пројеката, у којима компаније са обе стране заједно учествују, говори о тесној сарадњи између наших двеју земаља“, поручила је министарка и додала да је Италија други највећи партнер Србије у овом програму.
Министарка је подсетила да су до сада одржана два оваква форума – први је организован 2023. године у Београду, а други 2024. године у Трсту, што сведочи о заједничкој визији и изванредној сарадњи Србије и Италије.
„Србија има преко 800 стартапа и њихов број наставља да расте, посебно у областима које представљају спој информационих технологија, вештачке интелигенције и пољопривредних технологија. Суочавамо се са глобалним проблемима, попут климатских промена, које имају негативан утицај на пољопривреду. Сва нова решења која ћемо доносити морају бити у складу са циљевима одрживог развоја, који говоре о одрживости пољопривреде“, истакла је министарка и додала да се уплив дигиталних технологија, вештачке интелигенције и биотехнологије види као добро решење за изазове у пољопривреди.
На крају, министарка је закључила да је кључно да кроз овај процес сарадње пролазимо као глобална заједница, а не као појединачни региони, како бисмо брже и ефикасније реаговали на изазове и обезбедили одржива решења.
