У Министарству науке, технолошког развоја и иновација данас је одржан први састанак радне групе за израду нове стратегије развоја стартап екосистема наше земље. На састанку су представљени резултата претходног стратешког документа, а саопштено је да је до сада у потпуности реализовано 86% мера.
Помоћница министра у Сектору за иновације, трансфер технологије и технолошки развоја Ана Маринковић поручила је да стартапи остају један од кључних приоритета Владе Републике Србије и ресорног министарства. ,,У изради новог стратешког документа, уз стручну подршку НАЛЕД-а сагледаћемо све промене које су се догодиле у окружењу и додатно унапредити мере подршке. Наш примарни циљ јесте да системска подршка постане још доступнија и ефикаснија за све учеснике иновационог екосистема”, истакла је она.
Анализа ефеката Стратегије која се односила на период 2021-2025, показала је да је домаћи стартап екосистем у претходних пет година значајно ојачан. Успостављен је Регистар субјеката националног иновационог система, са 352 регистрована стартапа, развијена је мрежа од пет научно-технолошких паркова, а кроз различите програме подршке попут Паметног почетка, StarTech-a, Катапулта и кроз фондове ризичног капитала уложено је више десетина милиона евра. Захваљујући тим програмима, више од 120 стартапа годишње остварује финансијску подршку.
Ирена Ђорђевић Шушић, шефица Јединице за иновације и предузетништво у НАЛЕД-у изјавила је да ће НАЛЕД у оквиру projekta StarTech подржати израду нове Стратегије. ,,Желимо да кроз стручну анализу, организациону подршку и отворен дијалог са стартап заједницом и институцијама заједнички дефинишемо приоритете за наредну фазу развоја екосистема. Наш фокус биће на креирању конкретних и мерљивих мера које одговарају реалним потребама тржишта и доприносе стварању још повољнијег окружења за развој стартапа у Србији”, изјавила је.
Највећи број мера из претходне Стратегије био је усмерен на унапређење услова за пословање. Уз успостављање Регистра, велики подстицај екосистему било је и увођење пореских олакшица за запослене ангажоване на пословима истраживања и развоја, коју је користило 170 послодаваца за 12.500 радника. На плану јачања капацитета, развијено је и 45 мастер програма са високотехнолошком компонентом, као и 125 студијских који обрађују предузетничке теме.
Током лета радна група ће активно радити на дефинисању активности са циљем да Србија направи кључни искорак на Европском индексу иновативности (European Innovation Сцоребоард) и пређе из категорије „иноватора у настајању“ (emerging innovator) у групу умерених иноватора (модерате innovator). Овај прелазак постављен је и као један од кључних показатеља успеха у оквиру Реформске агенде Србије, а финални текст нове Стратегије очекује се на јесен.
