Др Беговић у UNESCO: “Србија је спремна да сарађује у превазилажењу глобалних изазова”
Фото: УНЕСКО/НИТРА
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије др Јелена Беговић обратила се испред делегације Републике Србије на Пленарној расправи 217. заседања Извршног одбора Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO)
Овим Извршним одбором по последњи пут председавала је Њ.Е. Тамара Растовац Сиамашвили, амбасадорка Сталне делегације Републике Србије при UNESCO-у. Министарка је током свог излагања честитала и захвалила њој и њеном тиму на посвећености и постигнутим циљевима, а представницима држава чланица захвалила је на подршци и сарадњи, као и поверењу које је Републици Србији указана тиме што је нашој амбасадорки поверена ова одговорна улога.
Министарка др Беговић истакла је у свом обраћању даж Србија чврсто подржава непроцењиве принципе UNESCO-а, чак и у овим изазовним временима када се организација суочава са многобројним изазовима у својим разноликим надлежностима.
“Подржавамо глобалне приоритете UNESCO-а”, нагласила је др Беговић, навевши да Република Србија препознаје важност програмске активности ове организације као и Средњорочне стратегијже за период 2022-2029. “Ове иницијативе имају за циљ да синергијски делују са циљевима УН Агенде 2030 и Агенде 2063 Афричке уније, стварајући јединствени пут ка напретку. Мисија и вредности које леже у основи рада UNESCO-а, промовисање мултилатерализма, дијалога и консензуса, морају остати у средишту наших заједничких напора”, казала је она у овом обраћању.
Министарка др Беговић истакла је да се Србија обавезала према приоритету Африке и задовољавању потреба Африке кроз свеобухватан приступ одрживом развоју, миру и безбедности. “Наша подршка Недељи Африке у UNESCO-у и Афричком фонду за светску баштину је непоколебљива. Осим тога, од 2017. године, 25. мај се у Србији обележава као Дан пријатељства са народима Африке”, рекла је она, додавши да Србија активно сарађује са Групом пријатеља Малих острвских држава (СИДС), и очекује усвајање Оперативне стратегије за СИДС током овог заседања Извршног одбора.
Министарка је истакла и да је Србија међу ретким земљама које су увеле родно одговорно буџетирање у свој правни оквир. “У срцу наших националних приоритета лежи иновативно размишљање и значајна инвестиција у младе и жене. Наша Национална стратегија за младе (2015-2025) тежи унапређењу учешћа младих у различитим сферама, укључујући запошљавање и подршку младим мигрантима. У 2021. години, усвојен је Закон о родној равноправности, усклађен са стандардима ЕУ, заједно са Стратегијом за родну равноправност за период 2021-2030. Наш циљ је да до 2030. године превазиђемо родни јаз у областима економије, науке и образовања”, рекла је она.
Овом приликом истакнута је и непоколебљива посвећеност Србије унапређењу Циљева одрживог развоја (СДГ) кроз науку, иновације и технологију. Стратегије попут Стратегије паметне специјализације и Стратегије за вештачку интелигенцију истичу посвећеност Републике Србије унапређењу истраживачке изврсности, а министарка је навела и да амбициозни пројекат изградње БИО4 Кампуса, који ће почети са радом 2024. године, сведочи о нашој посвећености инвестицијама у истраживање и развој. “Овај визионарски пројекат има за циљ да обједини академску заједницу, индустрију и владу, покрећући револуционарна истраживања и иновације у области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета”, казала је министарка др Беговић, додавши да ће он служити као центар за напредне области, доприносећи здравству, одрживости и заштити природног наслеђа. Такође, министарка је рекла и да наши научни паркови и центар изврсности ЕУ институт Биосенс негују предузетништво вођено иновацијама.
“Препознајући значај глобалне сарадње, Србија је у Уједињеним нацијама иницирала проглашење Међународне деценије науке за одрживи развој, 2024-2033. Ова визионарска иницијатива има за циљ да подигне улогу науке у суочавању са глобалним изазовима и унапређењу одрживог развоја, стварајући платформу за међународну сарадњу без преседана”, рекла је др Беговић. Она је додала да је образовање стуб снаге UNESCO-а, а истакла је и да Устав Републике Србије гарантује право на образовање за све, у виду бесплатног основног и средњег образовање, као и могућности за високо образовање даровитим и социјално угроженим студентима. “Посвећени смо повећању укључености деце из рањивих група и обезбеђивању приступа образовању за све”, казала је она, додавши да су дигиталне вештине у образовању висок приоритет за Србију.
Др Беговић рекла је у свом обраћању и да Србија активно подржава слободу изражавања, приступ информацијама, безбедност новинара, медијску и информациону писменост, као и Глобални фонд за заштиту медија који управља UNESCO. “Србија је спремна да сарађује у превазилажењу глобалних изазова у области културе, са фокусом на доступност, културна права, заштиту културног и природног наслеђа и утицај климатских промена на културу”, нагласила је она, додавши да креативни сектор носи огроман потенцијал за Србију. “Пролазимо кроз дигиталну револуцију, дигитализујемо јавне услуге и проширујемо наш културни идентитет кроз иницијативе као што је "Србија ствара". Знање и креативност су темељи наше економије у 21. веку”, навела је она. Истакла је и да радо делимо искуства са земљама у развоју унутар UNESCO-а, посебно у области креативног сектора и вештачке интелигенције, будући да је Србија један од раних усвојитеља Препоруке о етици вештачке интелигенције и земља са великим бројем достигнућа када је реч о имплементацији ове Препоруке.
“UNESCO је од свог оснивања синоним за лабораторију идеја и данас је више релевантан него икад раније”, закључила је обраћање др Беговић.
