Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић заједно са својим тимом, представницима БИО4 Кампуса и саветником председнице Народне Скупштине Ненадом Пауновићем посетила је Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” и разговарала са руководством предвођеним директорком др Мирјаном Михаиловић, а састала се и са Управним одбором, Научним већем и истраживачима овог института
Делегација је такође обишла просторије овог института.
Министарка је обишла пластеник за аеропонику, собу са експерименталним акваријумима и тераријума, одгајалиште за зебра рибице, као и одгајалиште дрозофила.
Посета је спроведена као део ширег плана за посету институтима у Републици Србији са циљем упознавања са плановима и визијама у пословању, као и евентуалним проблемима, а министарка је овом приликом истакла да овај институт, као један од највећих у региону, са више од 300 истраживача, представља национално благо у области биологије, медицине, пољопривреде, заштите биодиверзитета и животне средине.
Овај институт биће део БИО4 Кампуса, са центром који ће омогућити да се природни ресурси, из биљног и животињског света, искористе за развој нових терапеутика, лекова и терапија које ће своју примену наћи у биомедицини.
“Богати свет животиња и инсеката омогућава да се овде развијају системи, односно инсекти који разграђују пластику и на тај начин доприносе да се огромна количина отпада на један природан и добар начин обради. С једне стране добијате протеине који могу да се користе за исхрану животиња, а с друге стране добијате природно ђубриво које може да се користе за пољопривреду”, објаснила је министарка у изјави за медије.
Делегација је имала прилику да види како се узгаја кромпир у затвореном и контролисаном стакленику. “Прскањем хранљивих материја директно у корен кртоле кромпира настају младе кртоле, које се даље користе за расејавање кромпира", истакла је Беговић. Према њеним речима, на једном квадратном метру оваквих лабораторијских услова, добија се до 50 килограма кртоле. “Мислим да је то јако интересантно за пољопривреду у 21. веку, за наше пољопривреднике и грађане који захваљујући науци могу добити храну са пуном храњивом вредношћу”, закључила је министарка.
Директорка Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Мирјана Михаиловић истиче да су они у свакодневној комуникацији са ресорним министарством, као и да институт покрива све билолошке дисциплине. “На институту ради 347 сарадника, од чега је 300 истраживача, међу којима је 240 доктора наука и 60 студената докторских студија”, навела је др Михаиловић.
На питање новинара која су актуелна истраживања којима се институт бави, директорка наводи идентификацију новог биомаркера за праћење масне јетре помоћу најсавременијих техника међу којима су системска биологија, метаболомика и метагенетика.
“Сарађујемо са Инситутом за вештачку интелигенцију у Новом Саду, са колегама из Ниша и Крагујевца. Вештачку интелигенцију користимо за успостављање одређених база и алата за лакше манипулисање подацима које имамо. Без биоинформатике јако је тешко сагледати сву ту количину података коју имамо”, закључила је она.
