Др Беговић на 15. седници Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво: “Наука се не сме ограничавати”

Фото: Зоран Петровић, НИТРА

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић присуствовала је 15. седници Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво на којој је једногласно размотрена предложена Информација о раду Министарства науке, технолошког развоја и иновација за период април-јун 2023. године

Министарка др Беговић овом приликом народним посланицима члановима овог одбора одговорила је на многа постављена питања, међу којима и на оно везано за проблем плата у науци.

“Тренутно постоји 38 различитих плата на универзитетима и институтима, што је рецидив старог система, који треба системски решити након једанаест година стагнације. У томе смо мој тим и ја заједно са научном заједницом, јер истински желимо да се овај проблем реши”, рекла је др Беговић, најавивши да ће више података о овој теми бити у наредним Извештајима.

Овом приликом, министарка се осврнула и на питања која су постављена везано за биотехнологију и вештачку интелигенцију. “Када говоримо о за ширу јавност можда контроверзним темама, биотехнологији или вештачкој интелигенцији, важно је напоменути да ниједна од ових области није заправо нова. Биотехнологија се користи миленијумима, јер је, на пример, производња пива или вина биотехнолошки процес. Такође, уџбеници о принципима машинског учења, па и вештачкој интелигенцији постоје већ дуже од 15 година у Србији”, рекла је др Беговић.

“Науку нити треба, нити смемо да ограничавамо, јер је она једна од сегмената друштвених активности која би, попут уметности, требало да има слободу. Наравно, постоје регулативе, етика, институције које се јасно и дефинисано баве етичким проблемима, етички одбори на различитим нивоима и у различитим институцијама”, навела је овом приликом др Беговић. “Овакве регулативе укључују и вештачку интелигенцију”, казала је она.

“То да ли се свака технологија може злоупотребити је питање за расправу, које се односи на оно што је дубоко у човеку. Па ипак, бенефити које доносе ове технологије су огромни. Читав свет ради на томе, ми радимо на томе већ деценијама, и у томе нема ничег новог, осим чињенице да се технологија све брже развија и да због тога може постати нејасна или збуњујућа за оне који нису ближе упућени у ове области”, казала је др Беговић, додавши да ни онима који се баве овим технологијама често није лако да оно што раде представе и приближе широј јавности.

“Због тога су важни, на пример, рад Центра за промоцију науке или поставка коју смо имали на 65. Међународном сајму технике и техничких достигнућа, где смо јавности представили наша научна достигнућа од роботике, па све до пољопривреде, и представили оно што је досад урађено, али и шта су бенефити ових технологија. Можемо да бирамо хоћемо ли да будемо на извору знања, или ћемо да, мимо света, кажемо да више нећемо радити на ономе што смо годинама досад истраживали. На нама је да наставимо да се крећемо у правом смеру”, закључила је др Беговић.