Međunarodni naučni skup „(Ne)zaboravljeni koreni: Kosovo i Metohija u istorijskim, umetničkim, političkim i bezbednosnim okvirima“ održan je 25. septembra u Beogradu, u organizaciji Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić, Akademije za nacionalnu bezbednost u Beogradu, Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (Odjeljenje za književnost i umjetnost) i Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Učesnike skupa na otvaranju je, u ime resornog ministra u tehničkom mandatu akademika Balinta, pozdravio njegov posebni savetnik i šef kabineta Sava Stambolić.
,,Delatnost ovde okupljenih ustanova i njihovih naučnih radnika daje veliki doprinos da naši koreni zaista ne budu zaboravljeni u sferi nauke, kulture i umetnosti. Prenosim vam srdačne pozdrave ministra Balinta, izražavajući punu podršku Ministarstva naučnom proučavanju nasleđa našeg juga, a posebno prostora Kosova i Metohije", istakao je on i dodao da je važnost posmatranog zavetnog prostora srpskog naroda moguće sagledati upravo u takvom multidisciplinarnom pristupu, za koji su se odlučili organizatori skupa.
,,Posebno pozdravljam učesnike iz inostranstva, koji svedoče o tome koliko je kosovsko-metohijski prostor važan kao mesto susreta različitih kultura na Balkanu, ali i koliko pobuđuje interesovanje svih istinoljubivih naučnih umova širom sveta", dodao je Stambolić, zaključujući da resorno ministarstvo nastavlja da snaži i podržava identitetske nauke, iz polja društveno - humanističkih nauka, koje jednako vrednuje i podstiče kao i ukupni razvoj u tehničko-tehnološkom i prirodno-matematičkom spektru, koji pokreću savremeni svet.
Tokom skupa predstavljeno je pedeset naučno-istraživačkih radova, raspoređenih u šest tematskih sesija, uz dva plenarna izlaganja. Radovi su plod rada više od šezdeset autora i koautora, dok su na skupu učestvovali istraživači iz Leposavića, Kosovske Mitrovice, Beograda, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, Bugarske, Grčke, Austrije, Francuske, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.
Skup je otvorila dr Marija Jeftimijević Mihajlović, direktor Instituta za srpsku kulturu Priština - Leposavić.
Govoreći o programskoj strukturi skupa, direktorka Instituta ukazala je na njegov multidisciplinarni karakter, koji, kako je navela, odražava i širi naučnoistraživački profil Instituta.
„Programska struktura skupa odražava multidisciplinarni profil Instituta. Zagrade u naslovu „(Ne)zaboravljeni koreni“ ukazuju na osetljivu granicu između pamćenja i zaborava. Pamćenje zavisi od dokumenata koji će biti pronađeni i pročitani, od rukopisa i spomenika koji će biti sačuvani, od jezika koji će biti zabeležen, od knjiga koje će biti napisane i od spremnosti naučne zajednice da se pojednostavljenjima, prećutkivanjima i proizvoljnim tumačenjima suprotstavi proverljivim znanjem“, rekla je direktorka Instituta za srpsku kulturu.
Sabrane naučne delatnike pozdravio je i prof. dr Milan Petričković, v.d. direktor Akademije za nacionalnu bezbednost.
Plenarna izlaganja održali su akademik Ratko Popović, koji je govorio na temu „Kosovo kao ključ srpskog pjesničkog predanja“, i prof. dr Dušan Krcunović, sa izlaganjem „Kosovo kao filosofski topos“.
Međunarodni naučni skup „(Ne)zaboravljeni koreni“ otvorio je prostor za razmenu različitih naučnih pristupa temama Kosova i Metohije, kroz istorijske, umetničke, političke i bezbednosne perspektive.
