Обележено пет година постојања Фонда за науку

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Фонд за науку Србије обележио је пет година постојања, а министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић истакла је да та институција има велики значај за научнике и научну заједницу у Србији

Др Беговић је навела да је Фонд за науку, који је основан 2019. године, највећи и најрелевантнији фонд који финансира научно-истраживачку делатност у институтима и на факултетима у Србији.

„Ово је заиста леп јубилеј за науку, научну заједницу, али и за целу Србију. Прослављамо пет година постојања Фонда за науку, који је основан још 2019. године са идејом да се пређе на нови начин финансирања науке који је после великог броја деценија постао компетитиван, што значи да најбоље идеје, најквалитетнији тимови добијају финансирање својих идеја и својих истраживања“, рекла је др Беговић на свечаности у Југословенском драмском позоришту поводом пет година постојања Фонда.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација је истакла да је једна од улога Фонда да се приближи научницима који можда до сада нису имали искуство у вођењу озбиљнијих пројеката и да их припреми за конкурисање за пројекте Европске уније, који су много захтевни и изазовни.

„Ово и јесте била идеја државе да се направи тај прелазни период, да људи науче како се воде пројекти, да људи науче како се конкурише, како се бране своје идеје, како би били много конкурентни као научна заједница на једном већем научном тржишту као што је Европска унија“, навела је она.

Министарка је указала да научна заједница треба полако да расте и да се припреми за шире научно тржиште и да науци у Србији треба још мало подстрека, како би у том погледу држава стајала раме уз раме са водећим европским земљама.

„Ово је изузетно битно за научнике, којима је њихов научни рад све у животу и то треба финансирати, али научна заједница треба полако да расте и да се припреми за шире научно тржиште. Верујем да имамо добру науку, али јој треба још мало подстерека“, рекла је др Беговић.

В.д. директора Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић рекла је да је изузетно поносна на резултате научне заједнице у Србији и Фонда за науку, указујући да је за пет година његовог постојања отворено 11 програма подршке научно-истраживачким пројектима из свих области науке.

„Кроз ове програме који су били изузетно селективни, изузетно компетитивни, са процедурама које су биле врло стриктне, подржано је скоро 500 пројеката из свих области истраживања“, рекла је она.

Навела је да је у раду на тим пројектима ангажовано више од 3.000 истраживача из 145 научно-истраживачких организација из Србије.

„Ово је велики успех наше научне заједнице, наше институције, али ово је све дошло заједно јер се створио прави моментум за овакву врсту реформе науке и оно што смо показали је да наша научна заједница има фантастичне резултате, потенцијале и да је била спремна на овакву додатну врсту подршке и постицаја“, рекла је она.

Истакла је да је у Фонд уложено више од 80 милиона евра, те да је реч о средствима која су издвојиле Влада Републике Србије и Европска унија, а да део чини и кредит Светске банке.

„Сви заједно смо стварали Фонд и дошли смо до те ситуације која је изузетно важна, ситуација у којој је наша међународна заједница препознала Фонд за науку и препознала наше научнике као посебну изузетну институцију и процедуре које су квалитетне и сада су наши научни пројекти врло такође добили нека важна признања на међународном нивоу“, навела је она.

Директор Светске банке у Србији Никола Понтара навео је да представници те банке сарађују више од деценије са српским властима на јачању реформе иновационог екосистема у земљи, а да је кључни део тог рада био фокусиран на повећање нивоа улагања у истраживање и развој, старајући се да те инвестиције функционишу ефикасније.

„То је учињено увођењем конкурентних механизама за доделу грантова и промовисањем сарадње српских научника и приватног сектора. И заиста мислим да се Фонд за науку етаблирао као кључно средство за ове реформе“, рекао је он.

Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева рекла је да је повећање конкурентности привреде и обезбеђивање бољег квалитета живота за све један од разлога што ЕУ подржава науку и истраживање у Србији.