Државна секретарка Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије др Марија Гњатовић одржала је испред делегације Министарства састанак са замеником министра унутрашњих послова и комуникације Јапана Хидетоoм Кавасакијем, у Токију, током званичне посете делегације Јапану
Састанак је одржан у циљу дефинисања и конкретизације праваца сарадње на пољу науке, иновација и развоја вештачке интелигенције између две земље.
Др Гњатовић је поручила да је Србија посвећена инвестирању и развоју вештачке интелигенције у различитим областима. ,,Годинама оснажујемо различите видове подршке за развој вештачке интелигенције у Србији. Припремили смо и имплементирамо Стратегију развоја за вештачку интелигенцију, а радимо и на новом закону. Србија подржава пројекте који се односе на кључне области за развој нашег друштва - биотехнологију, биомедицију, паметну пољопривреду и сличне”, истакла је др Гњатовић. ,,Свесни смо да је за адекватан и исправан начин развоја вештачке интелигенције потребна размена искуства са другим државама ради размене знања и искустава у циљу стварања оквира за безбедну промену вештачке интелигенције”, истакла је она.
Током састанка, заменик министра Кавасаки је истакао да је Јапан спреман да настави сарадњу са Србијом даљим корацима, у правцу који је започет. ,,Веома ценимо улогу Србије у председавању Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију. Свесни смо да је последњи Самит у Београду организован на најозбиљнијем нивоу”, рекао је он и истакао отвореност Јапана према предлозима покретања нових сарадњи са Србијом.
Кавасаки је представио нови закон о вештачкој интелигенцији чија имплементација у наредном периоду следи на тлу Јапана. ,,У последњем заседању седнице Владе Јапана, усвојен је нови закон за промену вештачке интелигенције. Оно што се разликује од закона Европске Уније на ту тему, закон Јапана је веома стриктан и иновативност је наглашена”, објаснио је.
Државна секретарка Гњатовић током разговора представила је иновациони систем Србије. ,,Екосистем вештачке интелигенције у Србији показао је до сада одличне резултате. Србија има најбрже растући екосистем у том делу Европе. Имамо пуну подршку Владе за унапређење тог сектора и посебно развој вештачке интелигенције ради развоја привреде која је укључена у даљи развој инвестиција. Уз то, за похвалу је чињеница да Србија има флексибилан систем за развој пилот-пројеката за развој вештачке интелигенције”, рекла је др Гњатовић и додала да је посебан квалитет иновационог система Србије велики број квалитетних инжењера из области вештачке интелигенције, информационих технологија и дигиталне трансформације.
На питање заменика министра на који начин је Србија успела да достигне висок ниво дигиталне писмености код становништва, др Гњатовић је представила стратегије које се примењују. ,,У Србији је у основне школе, од првог разреда, уведен посебан предмет који се бави дигиталним информисањем. Радимо на реструктурирању образовања како би знање дигиталне писмености било укључено у образовање. Србија има добро и квалитетно високо образовање које је у свету препознато по квалитету наставе и знања људи који из њега излазе. Наредни циљ је формирати интердисциплинарне програме како бисмо направили мост између вештачке интелигенције и дигиталних технологија са једне стране и примене знања у различитим секторима, са друге”, објаснила је државна секретарка и додала да је још један фокус на дефинисању програма мобилности. ,,Кроз мобилности и међународну сарадњу истраживача и научника подижемо квалитет и размену знања и искустава. Осим класичних програма мобилности, Србија развија и програме са Европском Унијом чији је циљ привлачење интернационалних студената да докторске студије заврше у Србији”, истакла је она.
Кавасаки је истакао импресионираност квалитетним стратегијама развоја Србије на ту тему. ,,Јапан треба да преузме кораке по моделу Србије. Жеља нашег друштва јесте дигитализација, али у Јапану постоји проблем енергетике, који ремети спровођење кампања дигиталне писмености”, објаснио је он. ,,Бржи приступ омогућава коришњеће сунчаних панела, чији је сада развој у фокусу. Сарадња светских научника и стручњака управо треба да се развија зарад решавања оваквих проблема”, поручио је он.
Током састанка, др Гњатовић је заменику министра представила и пројекат БИО4 Кампуса и најавила потписивање меморандума између јапанске компаније ,,Alloy Therapeutics Inc” и Кампуса. Др Гњатовић се осврнула на потписан Меморандум о разумевању са јапанском компанијом ,,Такеда”. ,,Упркос томе што ова компанија има само представништво у Србији, успели смо да потпишемо меморандум чија je имплементација започета. Србија је једна од првих земаља у Европи која ће спроводити истраживачке пројекте са ,,Такедом”. Почело је спровођење пилот-пројекта са станарима БИО4 Кампуса на тему коришћења вештачке интелигенције у предвиђању ретких болести”, објаснила је она. Током разговора, др Гњатовић и Кавасаки разменили су утиске и искуства са овогодишње ЕКСПО изложбе у Осаки. Др Гњатовић упутила је заменика министра да ће домаћин наредне изложбе ЕКСПО бити Београд 2027. године.
